ZAVISNOST OD DRUŠTVENIH MREŽA
Tinejdžeri i mladi odrasli su posebno ranjivi na zavisnost od društvenih mreža. Istraživanje je pokazalo da postoji neosporna veza.
Zavisnost od društvenih mreža i njihov uticaj
Korišćenje društvenih medija postalo je sve popularnija aktivnost u poslednjoj deceniji. Iako korišćenje društvenih mreža može da bude jako korisno, postoji mali procenat korisnika koji postaju zavisni od društvenih mreža i bave se njihovom prekomernom ili kompulzivnom upotrebom.
Iako platforme društvenih medija imaju svoje koristi, njihovo prečesto korišćenje može da učini da se ljudi osećaju nesrećno i izolovano. Ove negativne emocionalne reakcije ne nastaju samo zbog društvenog pritiska deljenja stvari sa drugima, već i zbog poređenja materijalnih stvari i stilova života koje ove platforme promovišu.
Zavisnost od društvenih mreža je postala pošast modernog društva i to je evidentno, ali kako tome stati na put?
Kako izgleda zavisnost od društvenih mreža?
Zavisnost od društvenih mreža izgleda slično kao i bilo koji drugi poremećaj zavisnosti od neke supstance, uključujući modifikaciju raspoloženja, kognitivne i emocionalne preokupacije, sve veća upotreba društvenih medija tokom vremena, simptomi povlačenja (tj. doživljavanje neprijatnih fizičkih i emocionalnih simptoma kada je upotreba društvenih medija ograničena ili zaustavljena), sukob (tj. međuljudski problemi koji nastaju zbog korišćenja društvenih medija) i relaps (tj. zavisni pojedinci se brzo vraćaju prekomernom korišćenju društvenih mreža posle perioda apstinencije).
Platforme društvenih medija kao što su Facebook, Snapchat i Instagram proizvode isti neuronski krug koji je izazvan i rekreativnim drogama - kako bi se ''potrošači'' što više zadržali. Naučnici su uporedili interakciju na društvenim mrežama sa naglim skokom dopamina koji se ubrizgava direktno u organizam.
Kako društvene mreže utiču na mozak?
Zbog efekta koji ima na mozak, društveni mediji izazivaju zavisnost i u fizičkom i u psihološkom smislu. Korišćenje društvenih mreža utiče na isti deo mozga koji se takođe ''zapali'' kada uzimate supstancu od koje ste zavisni. Kada neko doživi nešto pozitivno ili koristi supstancu koja stvara zavisnost, aktiviraju se neuroni u glavnim oblastima koje stvaraju dopamin u mozgu, usled čega raste nivo dopamina.
To se može primetiti u korišćenju društvenih medija - kada pojedinac dobije neko obaveštenje, pozitivan komentar ili popularni lajk - mozak prima nalet dopamina i šalje ga duž nervnih ''putanja'' za nagrađivanje, izazivajući tako da korisnik oseti zadovoljstvo.
Društveni mediji pružaju beskrajnu količinu neposrednih nagrada u vidu pažnje od strane drugih za relativno minimalan napor. Stoga se mozak ponovo aktivira kroz ovo pozitivno pojačanje, čineći ljude željnima reakcija od strane drugih ljudi.
Upotreba društvenih medija postaje problematična kada neko posmatra društvene mreže kao važan mehanizam za suzbijanje stresa, usamljenosti ili depresije. Za ove ljude korišćenje društvenih medija omogućava stalne nagrade koje ne primaju u stvarnom životu.
Ovo na kraju dovodi do višestrukih međuljudskih problema, kao što su ignorisanje stvarnih životnih odnosa, radnih ili školskih obaveza i fizičkog zdravlja, što može pogoršati neželjeno raspoloženje pojedinca.
To onda uzrokuje da se ljudi još više uključe u ponašanje na društvenim mrežama kao način ublažavanja stanja disforičnog raspoloženja. Shodno tome, kada korisnici društvenih mreža ponavljaju ovaj ciklični obrazac ublažavanja nepoželjnih raspoloženja upotrebom društvenih medija, nivo psihološke zavisnosti od društvenih mreža raste.
Kako se leči zavisnost od društvenih mreža?
Osoba koja pokazuje znake zavisnosti od društvenih medija, treba da se uključi u tzv. digitalni detoks - vremenski period tokom koga neko značajno smanjuje utrošeno vreme ili se suzdržava od upotrebe elektronskih uređaja poput pametnih telefona ili računara.
Ovo može uključivati jednostavne korake, kao što su isključivanje zvučnih obaveštenja i proveravanje web lokacija društvenih medija samo jednom na sat. Ostale promene mogu da uključuju vremenski period u kome postoji samo-nametanje vremena bez ekrana, na primer za vreme obroka, ili držanje telefona u posebnoj sobi noću kako ne bi ometao san.
To omogućava vraćanje usmerenosti na društvenu interakciju u fizičkom svetu i smanjuje zavisnost od društvenih mreža.
Tamara Nikoličić