ČIME UGROŽAVATE SVOJE MENTALNO ZDRAVLJE
Najčešće navike i aktivnosti kojima negativno utičete na svoje mentalno zdravlje. Zašto ove navike utiču na zdravlje i kako da ih se rešite?
Navike kojima ugrožavate vaše mentalno zdravlje
Razmislite da li ste se nedavno osećali mentalno iscrpljeni, anksiozni i nedostaje li vam motivacija? Imate li osećaj da nemate apsolutno nikakve energije da nešto učinite. Depresija se najčešće pojavljuje usled nekih teških životnih situacija – iskušenja, problema, gubitaka ili događaja na koje jednostavno ne možemo da utičemo.
Međutim, postoje stvari na koje i u takvoj situaciji možemo da povedemo računa i na taj način sačuvamo svoje mentalno zdravlje. Postoje loše navike koje uništavaju našu energiju i negativno utiču na mentlno zdravlje, a kojih bi trebalo odmah da se odreknete.
Evo koje su najčešće:
Izbegavanje fizičke aktivnosti
Zašto je štetno:
Pored održavanja tela u dobroj formi, fizička aktivnost ima ključnu ulogu u podizanju raspoloženja, a istraživanja pokazuju da može ublažiti simptome depresije i anksioznosti. Redovna vežba ima pozitivan efekat na moždane hemikalije i hormone koji se povezuju sa raspoloženjem pa može imati višestruke psihološke koristi (kao što je povećanje samopouzdanja) koje podstiču bolje mentalno zdravlje. Izbegavanje fizičke aktivnosti znači veće šanse da zapadnete u depresiju. Odsustvo fizičke aktivnosti dokazano loše utiče na psihu.
Šta možete učiniti: Jednostavno izađite napolje i pokrenite se. Za početak prošetajte po kraju, zamenite lift stepeništem, učinite bilo šta, jer će to pokrenuti i vaš um. Onda pokušajte odvojiti petnaest do dvadeset minuta na brzu šetnju svakog dana. Istraživanja pokazuju da i najumerenija fizička aktivnost poboljšava raspoloženje. Ako postanete aktivniji tri puta nedeljno, smanjujete rizik od depresije za 19 odsto.
Onlajn aktivnosti
Zašto je štetno:
Kada ste posljednji put jedan ceo dan proveli bez pametnog telefona, tableta ili laptopa? Ne sećate se?. Cena toga je sagorevanje na poslu, problemi u odnosima sa drugima, poteškoće sa spavanjem. Švedsko istraživanje je pokazalo da su žene koje provode mnogo vremena ispred ekrana telefona ili kompjutera (do 150 sati nedeljno) češće depresivne. Kao verovatan razlog za to naučnici navode manjak sna i razgovora lice u lice. Studija Univerziteta u Mičigenu je utvrdila je da postoji direktna veza između vremena provedenog na društvenim mrežama i osećaja nezadovoljstva, usamljenosti i izolacije. Dokazano je i da su osobe koje mnogo vremena provode na društvenim mrežama generalno manje zadovoljne svojim životom, što može da dovede do problema sa mentalnim zdravljem.
Šta možete učiniti: Idite u šetnju s nekim koga volite, bez telefona. Smanjite vreme koje provodite ispred ekrana, posebno na društvenim mrežama i posebno kada ste tužni ili nezadovoljni nekom trenutnom životnom situacijom.
Vučete se kad hodate
Zašto je štetno: Istraživanja su pokazala da način na koji hodate može uticati na to kako se osećate. Istraživači su zaključili da ispitanici koji hodaju sa pogrbljenim ramenima, sa minimumom pokreta ruku, bivaju lošije raspoloženi i manje su sigurni u sebe u odnosu na one koji hodaju odvažno i uspravno s podignutom glavom.
Šta možete učiniti: Ispravite se, nasmešite se, podignite bradu, zabacite ramena nazad, gledajte samouvereno ravno ispred sebe i glavu gore, kako biste zadržali pozitivan pogled na svet oko sebe.
Sve fotografišete
Zašto je štetno: Ako mislite da ćete se gledanjem fotografija lakše sećati svega što ste videli, grešite. Bolje ćete zapamtiti ono čemu ste zaista posvetili nekoliko minuta svoje pažnje. Manično fotkanje svega što vam je pred očima može promeni način na koji pamtite proživljene trenutke. Objektiv je veo koji nam zaklanja pogled, a mi nismo ni svesni da se to događa. Preterano fotografisanje krade vam srž sadašnjeg trenutka. Važnije je ono što zabeležimo u srcu!
Šta možete učiniti: Fokusirajte se na objekte kada fotografišete ili još bolje, jednostavno sedite i uživajte u iskustvu, bez potrebe da sve zabeležite kamerom. Upijajte lepotu i učestvujte u onome što se dešava.
Nedovoljne količine sna
Zašto je štetno:
San utiče na sve, na emotivne i mentalne kapacitete, isto koliko i na telesne funkcije. Spavanje je vreme kada se telo regeneriše i bez toga sistem ne može da funkcioniše ispravno. Svako ko je nedovoljno spavao iskusio je razdražljivost i stres. Ako lišavanje sna i poremećaji postanu hronični, oni povećavaju rizik od razvijanja depresije ili anksioznih poremećaja.
Šta možete uraditi: Probajte da shvatite zašto ne spavate dobro, a onda preduzmite mere za stvaranje ambijenta pogodnog za miran san. Dajte spavanju prioritet i praktikujte zdrave navike spavanja, kao što su ograničenje unosa alkohola i kofeina u satima pre spavanja (ili uopšte). Veoma je bitno i da ne koristite računare, tablet uređaje, mobilne telefone u kasnim satima; svetlost koju ovi uređaji emituju potiskuju hormon sna, melatonin, i može poremetiti vaš bio ritam.
Nikada niste sami
Zašto je štetno:
Ako nemate bar dva sata nedjeljno koje ćete potrošiti samo na ono što zaista želite da radite, sigurno ćete postati depresivni. Nervoza čini svoje i mentalna nestabilnost ozbiljno preti.
Šta možete uraditi: Važno je izdvojiti vreme koje ćete provesti potpuno sami, bilo da je to deset minuta, sat vremena ili čitav dan.
Jako malo razgovarate s ljudima
Zašto je štetno: Ako prevashodno koristite Facebook i druge društvene mreže za komunikaciju sa prijateljima, nedostaje vam pravog kontakta sa ljudima. Društvene mreže služe za zabavu, a tu nema prave konverzacije koja nam dozvoljava da razumemo ljude. Takva komunikacija ograničava naše iskustvo i osećanja, pa je velika verovatnoća da ćete zapasti u depresiju.
Šta možete učiniti: Čak i kada ste preokupirani obavezama i niste raspoloženi, nađite se na piću sa prijateljem, povežite se sa najbližima bar na samo nekoliko minuta. Takve društvene interakcije podižu raspoloženje, a često budu i zabavnije nego što to očekujemo.
Multitaskujete
Zašto je štetno: Svi u određenoj meri upadamo u zamku multitaskinga: ručamo za stolom, skrolujemo Facebook dok gledamo televiziju i kuckamo se na Viberu. To nas samo drži pod većim stresom, nesvesni smo stvari koje se dešavaju oko nas i nismo u stanju da komuniciramo efikasno. Postajemo multitasking mašina, a stručnjaci kažu da je to pogubno za našu psihu jer se zapravo ničemu ne posvećujemo dovoljno.
Šta možete učiniti: Isključite mobilni, ne palite TV, obratite pažnju na radnju koju obavljate i na sve što se dešava oko vas. Ako dozvolite mozgu da procesuira sve što vam se dešava, radeći jednu po jednu stvar, mogla bi da bude najbolja stvar koja vam se u poslednje vreme dogodila.
Previše alkohola
Zašto je štetno: Alkohol na nervni sistem deluje kao depresor, usporava vas i potencijalno smanjuje raspoloženje. Alkohol u večernjim satima ima tendenciju da izazove česta buđenja tokom noć, što utiče na kvalitet sna.
Šta možete uraditi: Ograničite unos na umerene količine, koje lekari definišu kao jedno piće dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce. Uostalom alkohol vam nije potreban u životu uopšte.
Opsesivno razmišljanje
Zašto je štetno: Konstantno prevrtanje istih misli dovodi vaše telo i mozak u stresno stanje. Disanje i otkucaji srca se ubrzavaju, a vaše telo oslobađa hormon stresa kortizol koji uzima danak na vašem fizičkom i emocionalnom zdravlju.
Šta možete uraditi: Naučite prepoznati misli koje vas najviše zaokupljaju pa trenirajte da izbegavate ove opsesivne puteve. Ono što pomaže u takvim situacijama je duboko disanje, masaža, brzo hodanje...
Perfekcionizam
Zašto je štetno: Ako pokušavate zadovoljiti nedostižno visoke standarde u svemu što radite, to je recept za razočaranje i nizak nivo samopoštovanja. Perfekcionizam se povezuje sa paketom mentalnog zdravlja koji uključuje depresiju, anksioznost i poremećaje u ishrani.
Šta možete učiniti: Umesto perfekcionizma, težite zdravim težnjama. To znači postavljanje više ostvarivih ciljeva, pri čemu greške koje napravite služe učenju iz njih i, najvažnije od svega, uživajte u putovanju, a ne samo u odredištu.
Boravak u zatvorenom prostoru
Zašto je štetno: Prekomeran boravak u zatvorenom prostoru lišava vas dva sastojka bitna za mentalno zdravlje: vitamina D koji se u organizmu proizvodi prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti (i koji dokazano štiti od razvoja depresije) i same prirode koja vas može umiriti na podsvesnom nivou. Nedavna istraživanja pokazuju da su osobe koje šetaju u prirodi smirenije i manje izložene frustracijama u odnosu na osobe koje se kreću prometnim gradskim ulicama.
Šta možete učiniti: Izađite napolje! Boravak u prirodi, makar ta priroda bila i lokalni parkić, pozitivno utiče na naše mentalno zdravlje. Čak i mala količina sunčeve svetlosti (desetak minuta) može vam zaista pomoći da se osećate bolje.