STRES U TRUDNOĆI
Kako povećan stres u trudnoći utiče na razvoj deteta u stomaku? Koliko stresa je previše? Kako povećan stres majke utiče na mentalni razvoj deteta?
Trudnoća se odavno u narodu naziva drugo stanje. U telu žene dolazi do niza promena, menja se hormonski status koji dovodi do fizioloških i psiholoških promena. Pri tome je veliko uzbuđenje oko prinove koja potpuno i zauvek menja lični život.
Zbog toga su osećanja žene pomešana i promenljiva – od velike radosti koju pruža privilegija da se na svet donese novi život, do brige i strepnje kako će sa svim izazovima izaći na kraj. Može se, dakle, reći da je izvesno stanje stresa u trudnoći neizbežno i potpuno normalno.
Koji su najčešći uzoci stresa u trudnoći?
Osećaj nelagodnosti i težine u trbuhu ili karlici, mučnina, zatvor, umor, bolovi u leđima, promene raspoloženja, strah od porođaja...
Koje su simptomi stresa u trudnoći?
Umor, problemi sa spavanjem, glavobolja, a kod dugotrajnog i/ili jakog stresa povišenje krvnog pritiska, smanjenje imuniteta, anksioznost i depresija.
Kako se stres odražava na bebu?
Naučnici su se pozabavili pitanjem, kakve posledice može imati stres u trudnoći. Studije su pokazale da stres zapravo oseća čak i fetus. Ipak, nivo stresa se ne prenosi direktno sa majke na bebu u stomaku. Sama posteljica proizvodi enzime koji štite bebu od previše stresa i uzbuđenosti majke.
Do deteta će doći samo oko 10% kortizola majke. Međutim, hormon stresa može imati uticaja na bebu, jer aktivira epigenom. Tako na nivou molekula dolazi do promena na DNK, koja je odgovorna za čitanje genetskog plana za izgradnju organizma. Do sada se pokazalo da prenatalni stres ubrzava sazrevanje mozga.
Međutim, brže sazrevanje mozga ide na štetu rasta i deoba ćelija. Prenatalni hormoni stresa se navode kao rizik faktora za depresiju, visok krvni pritisak, bolesti srca i dijabetes koji se mogu javiti kasnije tokom života. Zato se trudnicama savetuje da bi trebalo da izbegavaju stres.
Druge studije, sprovedene na Univerzitetu u Bezelu (Švajcarska) pokazuju da ovde nema mesta za zabrinutost. Blagi stres koji je prisutan u svakodnevnici i u okvirima normale, kao i „aktivni trudnički život“čak pozitivno utiču na razvoj deteta.
Naime, švajcarski istraživači su pokazali da povišena vrednost kortizola dovodi do nastajanja većeg broja receptora oksitocina. Oksitocin se često naziva još i „hormonom ljubavi“. On je zaslužan za jaku vezu između majke i deteta. S druge strane, naučnici ga takođe dovode u vezu sa otpornošću na stres, kao i sa pozitivnim emocijama – recimo ljubavlju i poverenjem.
Više receptora za ovaj hormon znače i njegovu veću delotvornost. Na ovaj način oksitocin je bitan regulator kod suočavanja sa stresom. Dete se kasnije bolje nosi sa izazovima i pritiscima i bolje se snalazi u socijalnim interakcijama.
Malo stresa povećava rezilijentnost kod dece. Rezilijentnost se može definisati kao prilagodljivost promenama i kapacitet za uspešnu adaptaciju, uprkos izazovima i teškim okolnostima.
Preporuka glasi: ukoliko su trudnice privremeno izložene blagom stresu, ne bi trebalo da budu previše zabrinute za zdravlje svojih potomaka. Malo stresa u toku trudnoće čak unapređuje razvoj deteta, jer se na taj način stvaraju bolji uslovi za kasnije lakše nošenje sa stresom u životu. Međutim, hronični i veliki stres treba izbegavati jer on nije dobar kako za sopstveno zdravlje tako ni za bebu u stomaku. Ozbiljan dugotrajan stres može dovesti do prevremenog porođaja i do rađanja beba sa manjom telesnom masom.
Intenzivan i dugotrajan stres u trudnoći utiče na mentalni razvoj deteta
Buduće majke koje su u trudnoći hronično nervozne i pod stresom rizikuju da rode decu sa mentalnim poremećajima i problemima u ponašanju. Ova deca se rađaju sa većim rizikom od mentalnih bolesti i problema u ponašanju.
Nemački naučnici su obavili istraživanje na 25 žena i njihovoj deci koja sada imaju između 10 i 19 godina. Ove majke su tokom trudnoće bile svakodnevno izložene stresu zbog problema u porodici i nasilnih partnera. Njihova deca su, mnogo godina kasnije, utvrdilo je istraživanje osetljivija na stres od drugih tinejdžera.
Takođe, oni reaguju impulsivnije i ne umeju da kontrolišu svoje emocije kao njihovi vršnjaci. Studije su takođe otkrile i da ako majka ima visok nivo stresa tokom trudnoće, beba može kasnije da ima nizak koeficijent inteligencije.
Oslobađanje majki od stresa i nervoze tokom trudnoće veoma je važno za buduće mentalno zdravlje njihove dece.
Kako kontrolisati stres u trudnoći?
- Čak i u najopterećenijem danu, trudnica mora imati vremena za odmor.
- Spavajte dovoljno. San je nezamenljiv način odmora i relaksacije. Zadremajte i u toku dana kada vam organizam pošalje signal da je to neophodno. Trudnoća je vreme kada je jako važno naučiti kako se gradi veza između uma i sopstvenog tela.
- Pružite negu svom telu. Napravite kupku sa lavandinim ili drugim eteričnim uljem i opustite se u toploj kadi.Ovo će olakšati bolove u zglobovima i mišićima, naročito krsta.Idite na lagane masaže kod fizioterapeuta ili refleksologa koji su obučeni za rad sa trudnicama.
Vodite računa da neobučeni maseri mogu izazvati prevremeni porođaj, pa ako u blizini nema kvalifikovanih stručnjaka, uradite samomasažu mišića koji su zgrčeni ili utrnuli. Najvažnije je obratiti pažnju na ramena, leđa i noge.
- Lagane fizičke vežbe, šetnja i plivanje (ako imate dozvolu lekara) mogu značajno smanjiti stres, kao i boravak u prirodi.
- Jedite zdravo. Od načina ishrane zavisi zdravlje i snaga, a samim tim i sposobnost da se nosite sa stresom. Dovođenje tela, uma i duha u ravnotežu najviše povećava otpornost prema stresu.
- Naučite da angažujete druge članove porodice za pomoć. Kasnije će ova navika biti više nego potrebna kada budete mnogo vremena i snage posvećivali svom detetu.
- Naučite da se suprotstavite svima koji od vas zahtevaju previše, bez obzira na to da li se radi o radnom mestu ili o porodici.
Izbegavajte zadatke sa kratkim rokovima, jer je to čest uzrok stresa.
- Izbegavajte neprijatne osobe i situacije. Negativne emocije drugih utiču na vas i kada su neizgovorene.
- Naučite da odvajate bitno od nebitnog i ne budite perfekcionista. Roditeljstvo zahteva uvid u širu sliku i odricanje od beznačajnih sitnica. Kada se rodi beba, potrebno je energiju usmeriti na najvažnije stvari.
- Razgovarajte o svemu što vas muči sa bliskim prijateljima ili stručnjacima. Sama priča o problemu donosi olakšanje, a sigurno ćete čuti i mnogo korisnih saveta.
- Pripremite se za porođaj, dojenje i prve mesece kada dođe beba. Dobar trening uvek pomaže da što efikasnije odgovorimo svakom životnom izazovu.
Milan Popović