NAŠE ĆELIJE
Šta su matične ćelije i čemu služe, zašto se vrši njihova transplantacija? Kako se matične ćelije koriste u lečenju osteoartritisa?
Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva spadaju među najznačajnije uzroke vanbolničkog i bolničkog morbiditeta stanovništva u našoj zemlji i značajni su uzroci odsustvovanja sa posla i invaliditeta. One zauzimaju mesto iza bolesti srca i krvnih sudova, malignih oboljenja i bolesti organa za disanje.
Primena matičnih ćelija u ortopedskoj hirurgiji za mnoge pacijente predstavlja brži i bolji oporavak, odlaganje većih hirurških intervencija i smanjenje invalidnosti, a krajnji efekat biće i smanjivanje troškova lečenja. Transplanti matičnih ćelija mogu da izleče oštećena kolena.
U Kliničkom Centru Vojvodine organizovana je prva transplatacija matičnih ćelija u lečenju defekata zglobne hrskavice kolena. Hirurška intervencija podrazumevala je uzimanje (žetvu) matičnih ćelija iz karlične kosti, njihovu obradu i implamantiranje u defekt hrskavice zgloba kolena.
Matične ćelije prisutne su u ljudskom telu tokom čitavog života. One zamenjuju izumrlo tkivo kreirajući nove specijalizovane ćelije umesto odumirućih. Obavljen je operativni zahvat na pacijentu koji je već duže vreme imao tegobe desnog kolena. Prilikom transplantacije ili transfera matičnih ćelija u lečenju patoloških stanja lokomotornog aparata koriste adultne-zrele matične ćelije uzete od samog pacijenta i koje su žive.
Matične ćelije se mogu izdvojiti iz cirkulišuće krvi, koštane srži i masnog tkiva, automatizovanim zatvorenim, sterilnim procedurama, nakon čega su odmah spremne za aplikaciju tj. postavljanje na oštećeno mesto. Izolacija stanica se vrši sa komercijalnim uređajima koji u okviru sopstvenog zatvorenog sistema izoluju matične ćelije u željenom broju. Matične ćelije se mogu izolovati iz masnog tkiva putem liposukcije i izolovati u ogromnog broju (60 -70 miliona stanica). Takođe se mogu izolovati i iz koštane srži punkcijom preko kože (perkutano), bez ožiljka.
Pacijentove sopstvene matične ćelije se prvo uzimaju iz koštane srži. Zatim se matične ćelije zajedno sa odgovarajućim faktorima rasta centrifugiraju. Ultrazvuk se koristi kako bi se navodila igla do zgloba kolena. Matične ćelije se injektuju bezbedno i efikasno u koleno. Procedura umanjuje bol i usporava napredak degenerativne bolesti.Takođe, može da pomogne u rastu nove hrskavice u kolenu zahvaćenim artritisom.
Ova procedura se trenutno testira u Hirošimi u Japanu. Rani rezultati pokazuju da se pacijenti mogu vratiti normalnim aktivnostima uključujući i sportske aktivnosti.
Budućnost je u reprogramiranju matičnih ćelija. Matične ćelije se sada mogu napraviti bez potrebe za uzimanjem koštane srži.
Brojna su patološka stanja u ortopedskoj hirurgiji koja se mogu lečiti matičnim ćelijama poput oštećenja hrskavice zglobova, okoštavanja zglobova, oštećenja ligamenata i mišića, koštanih cista, nesraslih preloma i drugih povreda. Terapija matičnim ćelijama pruža nove mogućnosti u lečenju ljudi koji boluju od bolesti koje ugrožavaju zglobove, tetive i hrskavicu.
Matične ćelije pomažu ovim bolesnicima da budu pokretniji. Ove terapije su naročito značajne za pacijente kojima standardni tretmani ne pomažu ili u slučajevima kada oboleli žele da smanje stepen u kom zavise od lekova. Obzirom da matične ćelije brzo i efektno leče povrede, terapija matičnim ćelijama je naročito popularna među sportistima.
Jedan od najčešćih tretmana matičnim ćelijama jeste tretman za kolena u slučajevima osteoartritisa (jaki bolovi u kolenima usled trošenja ili habanja), tegobe od koje samo u Americi boluje oko 30 miliona ljudi. Osteoartritis je bolest koja zahvata zglobove i dovodi do oštećenja hrskavice, a vremenom i kostiju. Lezije hrskavice kolena su česte i stvaraju funkcionalna ograničenja i razvoj artroze. Kretanje ovih pacijenata usled bola vremenom postaje sve ugroženije. Simptomi uključuju bol u zglobovima, preosetljivost i ukočenost.
Usled oštećenja hrskavice, kosti postaju nedovoljno zaštićene, a samim tim i podložnije povredama. Smanjeno kretanje dovodi do atrofije mišića, a i ligamenti mogu biti pogođeni. Pojava osteoartritisa je u direktnoj vezi sa godinama starosti, ali podjednak uticaj na pojavu ovog poremećaja imaju i genetski, metabolički i fizički faktori.
Kapacitet samostalne popravke unutar zglobne hrskavice je veoma ograničen jer se radi o tkivu koje nije prokrvljeno, pa shodno tome progenitorne ćelije iz koštane srži, putem krvi, nisu u mogućnosti da dospeju do oštećenog regiona i doprinesu procesu regeneracije. Do skoro se lečenje artroza zasnivalo na ugradnji proteza koje su sa sobom nosile brojne komplikacije, a i troškovi ovog lečenja su visoki.
Novi terapijski pristup u lečenju predstavlja ćelijska terapija, koja uključuje implantaciju ćelija koje mogu da produkuju hrskavicu. Cilj terapije matičnim ćelijama za artritis je da se oštećenom tkivu vrati struktura, funkcija i biohemijske karakteristike. Ona pomaže pacijentima da se vrate zdravijem životu u pokretu.
Kako se matične ćelije koriste u lečenju osteoartritisa?
Cilj ovog tretmana je da matične ćelije nakon što dospeju u zglob uspeju da obnove oštećenu hrskavicu. Prilikom transplatacije ili transfera matičnih ćelija u lečenju patoloških stanja skeleta koriste zrele matične ćelije uzete od samog pacijenta koje su žive. Matične ćelije mogu se izdvojiti iz cirkulišuće krvi, koštane srži i masnog tkiva, iz krvi pupčane vrpce, zglobne čaure.
One imaju sposobnost da se transformišu u određene ćelije, tj. tkiva koja su oštećena. Nakon uzimanja koštane srži iz karlica ili golenjače, posebnim iglama sa zatvorenim automatizovanim sistemom, izolacija matičnih ćelija vrši se na komercijalnim aparatima u željenom broju.
Matične ćelije mogu se izolovati iz masnog tkiva putem liposukcije, i to u ogromnom broju (60-70 miliona ćelija). U međuvremenu, dok se koštana srž obrađuje i matične ćelije izoluju, priprema se oštećeno mesto na zglobu i odstranjuje se sva izumrla hrskavica. Na mestu defekta hrskavice aplikuju se matične ćelije, koje se prekriju fibrinskim lepilom, što se takođe dobija iz krvi istog pacijenta.
Ovakvi hirurški zahvati traju u proseku od sat do sat i po, u zavisnosti od veličine oštećenja na hrskavici zglobova.
Metoda transplantacije matičnih ćelija može se primenjivati praktično kod svih pacijenata, ali s obzirom na to da je kod starijih osoba broj matičnih ćelija relativno mali, preporučuje se njena primena kod pacijenata između 18 i 60 godina. Oni mogu biti radno aktivni ili sa lakim i srednjim oblicima okoštavanja zglobova ili promena na tkivu.
Budući da se radi o prebacivanju ćelija sa jednog mesta na drugo kod istog čoveka (autologna transplantacija), ova metoda je potpuno bezbedna i dosad nisu opisane nikakve komplikacije. Nakon što dospeju u tačno određene delove zglobova, matične ćelije mogu da stvore nove ćelije hrskavice i na taj način je regenerišu.
Kod mlađih pacijenata, do 40 godina, koji imaju manja fokalna oštećenja hrskavice koristi se metoda mikroperforacija subhondralne kosti. Hirurški se izazivaju male povrede na kostima oko kojih je hrskavica oštećena, na taj način se stvara ugrušak krvi u koji migriraju mezenhmalne matične ćelije iz koštane srži, popunjavaju defekt i vrše popravku oštećenog dela hrskavice.
Autologna transplatacija je vrsta transplatacije gde se upotrebljavaju vlastite ćelije bolesnika, one se premeštaju sa mesta gde ih ima dovoljno na oštećeni deo tkiva da bi izvršile popravku. Kod mlađih pacijenata, se sa dela zgloba koji nije oštećen, uzimaju i izoluju hondrociti i u vidu mrežice plasiraju na mesto oštećenja. Savremeni terapijski pristup je usmeren na autolognu transplataciju mezenhimalnih matičnih ćelija.
Upotrebom mezenhimalnih matičnih ćelija se izbegava problem imunološkog odbacivanja transplatiranog tkiva, a i izvori su lako dostupni (liposukcija masnog tkiva, koje je izuzetno bogato ovim ćelijama).
Ograničavajući faktori ove metode su godine pacijenta koje utiči na kapacitet proliferacije ćelija, kao i površina oštećenog dela koja ne bi trebalo da je veća od 5 cm².
Prednosti terapije matičnim ćelijama
Ovakvi savremeni tretmani, koji predstavljaju uspehe regenerativne medicine otvaraju mogućnost izbegavanja standardnih operativnih zahvata, posebno u slučaju osteoartritisa gde standardni tretmani ne zaustavljau dalje propadanje hrskavice. Veliki broj faktora utiče na postignute rezultate terapijom matičnim ćelijama.
Faktori umnogome zavise od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, stanja imunog sistema, stepena gojaznosti itd. Kod sve većeg broja pacijenata terapija matičnim ćelijama se pokazuje kao sigurna i efektivna metoda u poboljšanju mnogih funkcija organizma. Primena matičnih ćelija u ortopedskoj hirurgiji za mnoge pacijente značiće brži i bolji oporavak, ali i kvalitetniji život.
Injekcija koja se daje u koleno sadrži matične ćelije pacijenata uzete iz koštane srži, masnog tkiva ili krvi, a ceo proces je jednostavan i brz. Lekari se slažu da tretman matičnim ćelijama za bolove u kolenu ima male šanse za komplikacije. Najčešće nuspojave i neželjeni efekat su otok, bol i tvrdoća celog područja, otekline.
Bol kod pacijenata nejčešće brzo nestaje nakon injekcije, a napredak je vidljiv na rendgenu. Ipak, postoji dovoljno dokaza koji pokazuju da u slučaju osteoartritisa tretman injekcijom matičnim ćelijama treba da bude rutina.
Pacijentima se savetuje dobra informisanost o matičnim ćelijama i savet lekarima pre bilo kakve odluke o njihovoj primeni, naročito zbog rizika i nuspojava. Sportistima primena ove metode lečenja znači ne samo mogućnost povratka na teren nego i brži, potpuniji i kvalitetniji oporavak.
Oni se mnogo brže vraćaju sportu i vraćaju se na isti nivo pre povrede što je mnogo bitno.
Milan Popović