Šta je sve potrebno za lečenje Parkinsonove bolesti?

LEČENJE PARKINSONOVE BOLESTI


Trenutno nema leka za Parkinsonovu bolest, koja je hronični neurološki poremećaj i vremenom se samo pogoršava. Ipak, postoje određeni lekovi, terapije i faktori promene životnog stila koji mogu pomoći kod ove bolesti. Saznajte u nastavku i koji.



Ne postoji određeni test za dijagnozu Parkinsonove bolesti. Dijagnoza se postavlja na osnovu zdravstvene anamneze, fizičkog i neurološkog pregleda, kao i pregleda znakova i simptoma. Nakon uspostavljanja dijagnoze, pristupa se sveobuhvatnom planu lečenja.


Parkinsonova bolest lečenje


Kada je u pitanju Parkinsonova bolest lečenje se oslanja pre svega na kombinaciju promena načina života, lekova i terapija.


Adekvatni odmor, vežbanje i uravnotežena ishrana su važni. Govorna terapija, radna terapija i fizikalna terapija takođe mogu pomoći u poboljšanju komunikacije i samo-nege.


U skoro svim slučajevima biće potrebni lekovi koji će pomoći u kontroli različitih fizičkih i mentalnih zdravstvenih simptoma povezanih sa bolešću.


Lekovi koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti


Ukoliko se dijagnostikuje Parkinsonova bolest lečenje najpre počinje na upotrebi lekova koji kontrolišu simptome ove bolesti i koji mogu da spreče njenu progresiju. Brojni različiti lekovi se mogu koristiti za lečenje Parkinsonove bolesti.


Levodopa


Levodopa je najčešći tretman za Parkinsonovu bolest. Pomaže u nadoknadi dopamina. Oko 75% slučajeva reaguje na Levodopu, ali nisu svi simptomi poboljšani. Levodopa se daje obično sa Karbidopom. Karbidopa odlaže raspad levodope što zauzvrat povećava raspoloživost levodope na krvno-moždanoj barijeri.


Dopaminski agonisti


Dopaminski agonisti mogu imitirati delovanje dopamina u mozgu. Manje su efikasni od Levodope, ali mogu biti korisni kao lekovi za premošćivanje kada je levodopa manje efikasna. Lekovi iz ove klase uključuju bromokriptin, pramipeksol i ropinirol.


Antiholinergici


Antiholinergici se koriste da blokiraju parasimpatički nervni sistem. Mogu pomoći kod ukočenosti. Benztropin (Cogentin) i triheksifenidil su antiholinergici koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti.


Amantadin (Simmetrel)


Amantadin (Simmetrel) se može koristiti zajedno sa karbidopa-levodopom. To je lek koji blokira glutamat (NMDA). Nudi kratkotrajno olakšanje zbog nenamernih pokreta (diskinezije) koji mogu biti nuspojava levodope.


COMT inhibitori


Inhibitori katehol-O-metiltransferaze (COMT) produžuju efekat levodope. Entakapon (Comtan) i tolcapon (Tasmar) su primeri COMT inhibitora. Tolkapone može izazvati oštećenje jetre. Obično se čuva za ljude koji ne reaguju na druge terapije. Ektakapon ne izaziva oštećenje jetre. Stalevo je lek koji u jednoj tableti kombinuje ektakapone i karbidopu-levodopu.


MAO B inhibitori


Kada je u pitanju Parkinsonova bolest lečenje može da se sprovede i ovom grupom medikamenata. Inhibitori MAO B inhibiraju enzim monoamin oksidazu B. Ovaj enzim razgrađuje dopamin u mozgu. Selegilin (Eldepril) i razagilin (Azilect) su primeri MAO B inhibitora.


Vremenom, efikasnost lekova za Parkinsonovu bolest može opadati. U kasnom stadijumu Parkinsona, neželjeni efekti nekih lekova mogu da nadmaše koristi. Međutim, oni još uvek mogu da obezbede adekvatnu kontrolu simptoma.


Sweden bitter oglas 900px


Operacija kod Parkinsonove bolesti


Hirurške intervencije rezervisane su za ljude koji ne reaguju na lekove, terapiju i promene načina života.


Za lečenje Parkinsonove bolesti koriste se dve osnovne vrste hirurgije:


Duboka stimulacija mozga


Tokom duboke stimulacije mozga, hirurzi implantiraju elektrode u određene delove mozga. Generator priključen na elektrode šalje impulse kako bi se smanjio simptom.


Terapija isporučena pumpama


U januaru 2015. godine, američka Uprava za hranu i lekove odobrila je terapiju sa pumpom pod nazivom Duopa. Pumpa isporučuje kombinaciju levodope i karbidope. Da bi se koristila pumpa, lekar će morati da izvrši hirurški postupak da se pumpa postavi u blizini tankog creva.


Parkinsonova bolest prognoza


Komplikacije od Parkinsonove bolesti mogu u velikoj meri smanjiti kvalitet života i prognozu. Na primer, kod osoba koje boluju od Parkinsona mogu se javiti opasni padovi, kao i krvni ugrušci u plućima i nogama. Ove komplikacije mogu biti fatalne.


Pravilnim tretmanom se poboljšava prognoza i povećava se životni vek.


Možda nije moguće da usporite napredovanje Parkinsonove bolesti, ali možete raditi na prevazilaženju prepreka i komplikacija kako biste što duže imali bolji život.


Tamara Nikoličić