PRIČA O PROBIOTICIMA
Šta su probiotici i šta rade u organizmu. Koji su to najbolji probiotički sojevi bakterija. Šta su probiotičke bakterije i koje sve vrste imamo. Koji probiotik uzeti i kako
Probiotici su specifični sojevi bakterija koji čine deo prirodne mikroflore. Naseljavaju niže delove tankog creva i debelo crevo gde svojim delovanjem doprinose očuvanju zdravlja i opšteg dobrostanja. Probiotici:
- olakšavaju varenje hrane i povećavaju iskoristljivost hranljivih materija iz creva
- učestvuju u sintezi nekih vitamina
- ometaju naseljavanje štetnih mikroorganizama u crevima
- održavaju normalnu pokretljivost organa za varenje i
- stimulišu imuni sistem creva čime doprinose jačanju ukupnih odbrambenih snaga organizma
Probiotske bakterije su proučavne zbog svog potencijalnog uticaja na metabolizam dijetetskih komponenti u lumenu tankog creva uključujući laktozu, varenje i metabolizam lipida kao što je holesterol i metabolizam oksalata. U debelom crevu, one doprinose metabolizmu inače nesvarljivih dijetetskih ugljenih hidrata (prebiotici) i imaju povoljan efekat na proteine u kolonu i regulisanje amonijaka.
Probiotici takođe utiču na metabolizam u tkivima domaćina, naročito gastrointestinalne sluzokože i jetre.
Pre svega, trebalo bi da znate da jedan soj bakterija nije svemoguć, već da različiti probiotski sojevi vrše različite funkcije u vašem telu (nijedna dva soja nisu potpuno identična). U zavisnosti od vrste bakterije, različite koncentracije tog probiotskog soja se nalaze u određenim delovima digestivnog trakta.
Probiotski sojevi međusobno sarađuju, zato kada koristite probiotički proizvod, poželjno je da on sadrži veliki asortiman korisnih vrsta jer su probiotički suplementi koji sadrže veći broj korisnih bakterija u celini efikasniji od proizvoda koji sadrže izuzetno visoku koncentraciju samo jednog ili dva soja.
Lactobacillus vrste
Predominantne i najvažnije bakterije koje se nalaze u tankom crevu su vrste Lactobacillus-a.
Ovi sojevi su odgovorni za proizvodnju laktaze, enzima potrebnog za razgradnju laktoze (mlečni šećer).
Oni takođe kolektivno fermentuju ugljene hidrate u crevima, stvarajući mlečnu kiselinu kao rezultat ovog procesa. Mlečna kiselina pomaže u stvaranju kiselog okruženja u digestivnom traktu, što obeshrabruje mnoge neželjene mikroorganizme koji rastu u alkalnom okruženju. Mlečna kiselina takođe povećava apsorpciju minerala kao što su kalcijum, bakar, magnezijum i gvožđe.
- acidophilus
Ovo je najvažniji soj vrste Lactobacillus i lako se kolonizuje na zidovima tankog creva. Olakšava apsorpciju hranljivih materija i pomaže u varenju mlečnih proizvoda. L. acidophilus može poboljšati imuni odgovor na određene vakcine i pomoći u smanjenju rasta ćelija karcinoma. Probiotici najčešće imaju ovaj soj bakterija.
- rhamnosus
Poznat pod nazivom „putni probiotik“, ovaj soj može pomoći u sprečavanju povremene putničke dijareje. L. rhamnosus može da se suprotstavi dijabetesu i povećanju telesne težine, da pomogne u kontroli sezonskih alergija , ojačati ukupnu imunološku funkciju, olakšati simptome IBS-a i smanjiti osećaj anksioznosti i simptome depresije (posebno kada se kombinuje sa prebiotikom)
- plantarum
- Plantarum je izvanredan probiotski soj za većinu ljudi jer pomaže u održavanju zdravlja i integritetu vaših creva. Pored toga, pokazalo se da pomaže u varenju proteina i može se pokazati korisnim za pojedince sa povremenim intolerancijama za hranu. Ovaj soj takođe pomaže u apsorpciji vitamina, antioksidanata i esencijalnih omega-3 masnih kiselina
- fermentum
Ovaj probiotski soj proizvodi superoksid dismutazu i glutation, oba moćna antioksidansa koja pomažu u neutralizaciji nekih toksičnih proizvoda napravljenih u crevima tokom varenja. L. fermentum je takođe pokazao aktivnost protiv patogena koji potiču iz hrane
- bulgaricus
- Bugaricus ima značajnu ulogu u zaštiti gastrointestinalnih ćelija od viška kiseline, održavanju hormonske stabilnosti i obezbeđivanju odgovarajuće apsorpcije hranljivih materija. Pored toga, pokazalo se da poboljšava oralno zdravlje i zubnu zaštitu, štiti od parodontalne bolesti i potiskuje bakterije vrste Streptococcus. Mlečni proizvodi probiotici imaju često ovaj soj probiotičkih bakterija.
Bifidobacterium vrste
Milijarde bifidobakterija se nalaze na zidovima debelog creva i pomažu u sprečavanju invazivnih štetnih bakterija i drugih mikroorganizama, uključujući kvasac. Kao i soj Lactobacillus, Bifidobacterium proizvodi mlečnu kiselinu, koja obezbeđuje do 70 procenata energije potrebne ćelijama koje čine crevni zid, poboljšavajući prirodnu zaštitnu barijeru u crevima.
Mlečna kiselina takođe pomaže zadržavanju pH kiselog creva kako bi obeshrabrila rast drugih bakterija. Pored toga, ova niža pH okolina olakšava apsorpciju minerala kao što su kalcijum, bakar, magnezijum, gvožđe i cink. Bifidobacterium takođe proizvodi vitamine B-kompleksa i vitamin K. Kako starimo, broj Bifidobacterium-a koji se nalaze u obliku zidova debelog creva prirodno počinje da opada
- longum
- longum je jedna od najčešćih bakterija pronađenih u digestivnom traktu odraslih i pomaže u održavanju integriteta zidova creva, inhibira rast potencijalno štetnih bakterija i podržava imunološku funkciju. Smatra se da ovaj super-soj doprinosi zdravlju na višem nivou. Posebno je aktivan kao sakupljač toksina
- lactis
- lactis je još jedan „osnovni“ dobar bakterijski soj koji se nalazi kod zdravih novorođenčadi i odojčadi. Obično se nalazi u gastrointestinalnom traktu, naročito u tankom i debelom crevu. Ovaj soj poboljšava varenje i imunološku funkciju i održava nivo holesterola u normalnom nivou. Takođe igra važnu ulogu u pomaganju vašem telu pri apsopciji vitamina i minerala. Bifidobacterium lactis je pokazao sposobnost da pomogne u promociji redovnog kretanja creva
- bifidum
Bifidobacterium bifidum je veoma poznato ime u probiotičkom svetu. Zabranjuje naseljavanje neželjenih bakterijama, olakšava varenje i podstiče imuni sistem. On igra važnu ulogu u imunološkoj funkciji i alergijskom odgovoru; podstiče i održavanje normalne, zdrave kože
Bacillus vrste
Sojevi Bacillus-a su bakterije u obliku štapića koje proizvode mlečnu kiselinu. Zbog toga što stvaraju spore, oni su visoko otporni na toplotu, vlagu i svetlost, kao i na želudačnu kiselinu i lako koloniziraju tanko crevo. Bacillus se takođe u telu zadržava duže od drugih bakterija i sporije se izlučuje
- coagulans
- coagulans, kao i druge bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu, proizvodi enzime koji ućestvuju u varenju laktoze. Takođe poboljšava sposobnost tela da koristi kalcijum, fosfor i gvožđe i stimuliše lučenje želudačnog soka i pokretljivost želuca.
Savremena nauka ide ka tome da se probiotici dizajniraju spram bolesti i stanja crevne flore pacijenta. Veliki se trud ulaže u analizu probiotičkih i ostalih bakterija koje čine mikrobiom čoveka kako bi se napravili što efikasniji probiotici koji baš vama odgovaraju.
Milan Popović