VELIČINA STRUKA I ZDRAVLJE
Na koji način obim struka može da utiče na vaše zdravlje? Da li je istina da povećani obim struka povećava rizik od smrti?
Obim struka
Stručnjaci tvrde da po izgledu vašeg struka možete proceniti vaše zdravstveno stanje što znači da salo na stomaku, nazivano i visceralna mast koja se taloži okolo unutrašnjih organa otpušta različite liposolubilne toksine u ceo organizam.
Istraživanja su pokazala da svakih 5 cm viška obima struka povećava rizik za smrtni ishod za 10 %. Višak kilograma se gleda preko body mass index-a (BMI), ali nam BMI ne pruža informaciju o lokaciji masnog tkiva.
Obim struka kod muškaraca bi trebalo da bude do 93 cm, a kod žena do 80 cm. Kod muškaraca čiji je obim struka veći od 102 cm, a žena 88 cm je prisutna stomačna gojaznost i rizik za razvijanje kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa je znatno veći.
Obim struka - osnovno
Obim struka je jasan pokazatelj visceralnih masti i zdravstvenog rizika. Muškarci sa obimom struka većim od 94 cm i žene sa obimom struka većim od 81 cm su pod povećanim rizikom za razvijanje kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa dok muškarci sa obimom struka preko 102 cm imaju, a žene sa obimom struka preko 88 cm imaju jako veliki rizik za ove bolesti.
Visok krvni pritisak je usko povezan sa povećanim nivoom visokog odnosa abdominalnog masnog tkiva. Takođe ostali zdravstveni problemi vezani za povećani obim struka uključuju dijabetes i smanjenu toleranciju na insulin, povećan LDL (loš holesterol) i trigliciride, a smanjen HDL (dobar holesterol), kao i određene malignitete i kardiovaskularne poremećaje.
Koliki struk je opasan?
Prvi znak koji će vam pokazati da ste se ugojili će biti odeća koja vam postaje preuska. Posebno obratite pažnju da li se vaš obim struka povećao dok je vaša telesna masa maltene ostala ista jer kao što smo rekli raspored telesne mase je validniji indikator zdravstvenog stanja od samog povećanja kilaže.
Metabolički sindrom predstavlja izraženo povećanje obima struka iznad granica normale u određenom životnom dobu. Ako primetite ovaj problem potrebno je da smanjite vašu telesnu masu na vrednosti koje odgovaraju vašem životnom dobu, polu i visini.
Metabolički sindrom se može javiti i kod mlađih osoba, ali je znatno češći u starijoj populaciji. Osobe sa ovim stanjem bi trebalo češće da se testiraju na dijabetes kao i da nađu način da regulišu svoju kilažu i promene životne navike.
Kod abdominalne gojaznosti naslage masti se ne prožimaju samo po stomaku, već i između skeletnih mišića i srca. Takođe se masti infiltriraju u unutrašnje organe poput jetre i pankreasa što može dovesti do uvećanja ovih organa. Ako ste zbog gojaznosti nezadovolji svojim izgledom, fizička aktivnost i dijeta će vam pomoći i da povratite samopouzdanje, ne samo svoje zdravlje.
Povećani obim struka znatno povećava rizik za nastanak dijabetesa, kardiovaskularnih problema kao što su srčana insuficijencija, hipertenzija i ateroskleroza, zatim astma, osteoporoza, rak debelog creva i neki moždani poremećaji uključujući Alchajmerovu bolest i demenciju. Samim tim širok struk utiče na povećanje rizik od smrtnog ishoda. Visok nivo hormona stresa, odnosno kortizola može dovesti do pojave abdominalne gojaznosti.
Hrana koju bi trebalo da izbegavate kako bi sprečili pojavu stomačnog sala:
Potrebno je da kontrolišete veličinu svojih porcija, izbegavajući hranu sa zasićenim masnim kiselinama, pogotovo „fast food“, a forsirajući voće i povrće. Sa svog dnevnog menija izbacite masnu hranu kao što je punomasni sir, meso i maslac jer ova promena u navikama vam može zaista pomoći da smršate.
Posebno bi trebalo da izbegavate trans masne kiseline koje se nalaze u procesuiranim namirnicama kao što su margarin, pržena hrana i pecivo. Trans masti su usko povezane sa povećanjem abdominalne gojaznosti i sklone su prenosu masnog tkiva oko stomaka sa drugih delova tela.
Gazirana pića sa šećerom direktno dovode nove, nepotrebne kalorije u organizam i sabotiraju proces mršavljenja. Takođe izbegavajte alkohol jer se on u organizmu metaboliše i daje veliki broj kalorija iako na prvi pogled ne deluje tako. Direktno je u vezi sa abdominalnom gojaznošću i dovodi do takozvanog „pivskog stomaka“
Što se tiče razlike u polovima, žene do svoje menopauze imaju sklonost da masti skladište u predelima butina, kukova i zadnjice, a nakon toga kao i muškarci u predelu stomaka zbog pada nivoa estrogena u krvi.
Namirnice koje bi trebalo da se nađu na vašem dnevnom meniju:
Uglavnom bi trebalo da se fokusirate na ribu, meso i mleko sa niskim sadržajem masti, belance od jajeta, koštunjičavo voće i leguminoze. Takođe bilo bi lepo ako biste bili fizički aktivni pola sata do sat što više dana nedeljno. Najbolje bi bilo da praktikujete neke aerobne vežbe kao što su trčanje, vožnja bicikle, plivanje, aerobik, a ako ništa i obična šetnja može uraditi posao.
Zamenite obične žitarice integralnim jer one sadrže dosta vlakana i produžavaju period sitosti jer se dugo vare. Za to vreme se smanjuje nivo masti i glukoze u krvi.
Pijte dosta zelenog čaja jer je pokazano da katehini iz zelenog čaja ubrzavaju metabolizam, ubrzavajući proces mršavljenja. Takođe borovnice mogu pomoći u ovom procesu što je pokazano u brojnim studijama.
PREVENCIJA I LEČENJE
Kako bi se prevenirale kardiovaskularne bolesti (infarkt miokarda i šlog) i dijabetes, prvenstveno bi bilo potrebno povesti računa o regulisanju visokog krvnog pritiska, nivoa glukoze, holesterola i triglicerida u krvi kao i o smanjenju prekomerne telesne mase.
Pored ovoga, veoma je bitno da prestanete da pušite ako ste pušač, da ste redovno fizički aktivni i da vodite računa o vašoj ishrani. Gojaznost se u najvećem broju slučajeva može regulistati pravilnim režimom ishrane i fizičke aktivnosti, ali ja ponekad potrebno koristiti i određene lekove ili čak operativne zahvate.
Prekomerna telesna masa je usko povezana sa procesima zapaljenja u organizmu i stoga predstavlja veliki rizik za razvijanje dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Kao što smo rekli respored telesne mase je bitniji od same kilaže jer se kod abdominalne gojaznosti masno tkivo prožima okolo unutrašnjih organa. Ćelije ovakvog tkiva su metabolički veoma aktivne jer otpuštaju veliki broj adipokina (signalnih peptida) koji ubrzavaju nastanak insulinske rezistencije, dislipidemiju, visok krvni pritisak, zapaljenske procese u organizmu i zgrušavanje krvi.
Kolićina ovog visceralnog masnog tkiva se najbolje dijagnostikuje magnetnom rezonancom (MRI) ili kompjuterskom tomografijom (CT), ali kako su ovo skupe metode za rutinsko određivanje visceralnog masnog tkiva, u praksi se najčešće koristi merenje obima struka.
Pored merenja obima struka, parametar koji možemo pratiti je „body mass index“ BMI, odnosno indeks telesne mase koji pokazuje stanje uhranjenosti. Idealan BMI koji bi osoba trebalo da ima je između 18,5 i 24,9. Ali BMI ne pokazuje stepen abdominalne gojaznosti koja nosi najveći rizik ra razvijanje dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, pa ne predstavlja adekvatan pokazatelj rizika.
Drugi, bitniji parametar koji možemo uzeti u obzir je volumen vrata. Ovaj parametar je pokazatelj zdravlja i rizika od razvijanja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa i može se koristiti pri dijagnozi gojaznosti.
Milan Popović