LOŠE VESTI I ZDRAVLJE
Kako su povezani loše vesti i zdravlje? Kako utiču na organizam i zdravlje negaitvne informacije koje dobijamo svakodnevno?
Loše vesti i zdravlje
Konstantno izlaganje negativnim informacijama
Svakodnevno čitanje ili slušanje loših vesti dovodi do povećanja u osećanjima tuge, umora i teskobe. Nasuprot tome pozitivne vesti podstiču saosećanje, sreću i nadu. Jedna studija koja je pokazala ovakav uticaj vesti na mentalno stanje ljudi je sprovedena na Univerzitetu u Koloradu.
U ovo ispitivanje je uključeno 4253 dobrovoljaca iz Amerike koji su izloženi konstantnim lošim vestima poput ubistava, saobraćajnih nesreća, ostalih ljudskih tragedija i prirodnih katastrofa.
Ovim ispitivanjem je dokazano da ovakve vesti mogu da ugroze psihičko zdravlje u kratkom roku, ali i da mogu uticati i na oštećenje fizičkog zdravlja. Iako je ovo dobro poznata činjenica, bio bi to prvi put da se to empirijski pokaže:
„Ova studija je posebna jer je prva koja je pokazala rezultate modela kontinuiranog izlaganja agresiji, nasilju, stresnim događajima koji su se desili velikom delu populacije koja je bila aketirana tokom godina.”
Prema psihologu Sebastijanu Veks Draksleru „medijske reportaže o ovakvim situacijama, podstaknute 24-časovnim informativnim ciklusom i širenjem mobilnih tehnologija, često se ponavlja i može sadržavati senzacionalne grafičke slike, video zapise i priče, proširujući uticaj na populaciju izvan ljudi. direktno uključeni.”
Loše vesti
Problem je više od svega preterano izlaganje lošim viestima koje bombardiraju mozak onoga ko ih direktno ili indirektno prati. Razlog zbog kojeg bi, prema istraživačima, mediji trebalo da obrađuju najosetljivije aspekte kako ne bi izazvali preteranu brigu i nelagodu.
Sledeće istraživanje koje je sprovela Melisa V. Rodrikson, JJ Farsi, pod nazivom „Psihološki uticaj loših TV vesti i katastrofa ličnih briga“, pokazalo je da oni menjaju raspoloženje ljudi na gore, čineći ih više zabrinutim.
To ne znači da loše vesti treba isključiti iz komunikacije, jer je važno znati šta se dešava u svetu, ali treba ih prenositi sa većom objektivnošću i esencijalnošću, uravnotežujući ih sa drugima.
Nije iznenađujuće da je u studiji Univerziteta u Koloradu 89% ispitanika izjavilo da je osećaj „dobrog jutra“ produžen nakon čitanja dobrih vesti. Da pokažemo transformativnu snagu pozitivnih informacija!
Između ostalog, prema američkim naučnicima, naš nervni sistem nije dizajniran da podnese prekomerno opterećenje tragedija!
Kako saopštiti loše vesti?
Kako bi nekom preneli loše vesti potrebno je pronaći neko tiho mesto gde ćemo biti usamljeni i gde možemo da se stavimo u ugodan položaj da bez prekida razgovaramo sa osobom. Možemo koristiti uvodno pitanje poput „Kako ste danas?” o Kako se danas osećate da razgovarate neko vreme?
Prethodne informacije: Moramo saznati nivo informacija kojim ta osoba raspolaže, da krenemo od te tačke. Možemo koristiti pitanja kao što mislite o tom događaju? Koliko mislite da je to ozbiljno? Onda nas zanima vaša briga oko pitanja kao što su: Da li ste zabrinuti zbog ...?
Želja da znate o osobi: važno je ne obmanjivati osobu informacijama, baš kao što moramo obratiti pažnju da je ne ostavljamo sumnjama zbog nedostatka informacija. Možemo proveriti vašu želju da se susretnete sa pitanjima kao što su koliko biste želeli da znate o vašem problemu ako je ozbiljan? Ili želite da vam kažem sve detalje ili više volite da razgovaram sa nekom drugom bliskom osobom?
Informaciona komunikacija: jednom kada saznamo koliko osoba želi da zna, prenećemo podatke na osnovu nivoa prethodnog znanja o njoj i njenoj sposobnosti asimilacije, u zavisnosti od toga kako je reagovala u prethodnim fazama.
Praćenje: U ovoj fazi treba da se brinemo kako ćemo reagovati na njene reakcije. Ne smemo je proganjati s više reči. U mnogim prilikama aktivno slušanje, poštovanje tišine i empatija koju pokazujemo našim neverbalnim jezikom su jednako važni kao i izgovorene reči. Ova faza je od vitalnog značaja i može biti najteža za profesionalca.
Prihvatanje: Bez davanja lažne nade ili upotrebe izraza koji ne pružaju stvarne informacije poput „Sve će biti u redu“, preći ćemo na detaljne strategije za suočavanje sa novom situacijom. Važno je da budemo oprezni i da naš stav bude pozitivan i da pokažemo kontrolu nad situacijom. Bitno je objasniti osobi da ćemo u svakom trenutku biti na raspolaganju za sve što joj treba.
Jer je istina, ne postoji model za izvrsnost komunikacije, ali postoji sposobnost da se posluša kako bi se razumela osoba ispred vas i izgradio odnos sa njom. A ta se kompetencija / sposobnost, što pokazuju naučni dokazi širom sveta, može naučiti, obučiti i / ili poboljšati.
Razgovarajući s njom na najprikladniji i najfunkcionalniji način za tu osobu u toj konkretnoj situaciji, obraćajući jednaku pažnju na ono što je potrebno da zna i šta želi da zna.
Imati hrabrosti da prenese lošu vest i osobu koja saopštava i osobu koju prima vesti prenosi u drugu dimenziju, kognicije, racionalnosti, objašnjenja, emocija, strahova, brige i svih mogućih i kontradiktornih emocija koje se pojavljuju u slično vreme.
Milan Popović