HLADNI DANI I UTICAJ NA ORGANIZAM
Hladni dani pokazuju mnogobrojne promene na fizičko i psihičko zdravlje, koje jeste prolazno, ali se drugačije pokazuje kod svakog od nas.
Kada su hladni dani i temperatura spusti ispod nule ona utiče na sve glavne organe uključujući srce, pluća, mozak i krvne sudove, ali i zglobove. Doktor interne medicine John Willfred navodi da promena vremena izaziva različite promene u organizmu, jer telo pokušava da se na svaki način prilagodi uticaju spoljašnje temperature.
Dalje kaže da su na nagle promene temperature najosetljiviji dijabetičari i ljudi koji boluju od reume.
Doktorka interne medicine Vesna Jakovljević izjavljuje kako promene u temperauri i atmosferskom pritisku utiču negativno kako na zdrave tako i na bolesne ljude, ali da zdravi ljudi ipak lakše preguravaju ovaj period godine.
Hladnoća utiče na respiratorni sistem, što može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja osoba sa astmom ili plućnim bolestima, niska temperatura oštećuje kapilare i male krvne sudove što može dovesti do direktnog oštećenja ili dovesti do pogoršanja kardiovaskularnih bolesti jer srce mora raditi brže i jače da bi održalo cirkulaciju, pogotovo u vitalnim organima, što dovodi do smanjenja periferne cirkulacije i povećanja krvnog pritiska.
Prehlada
Nije slučajnost što je šansa za epidemiju prehlade i gripa baš za vreme hladnih dana. Niska temperatura izaziva pad imunog sistema što povećava rizik od infekcije. Takođe fizička barijera u nosu je oštećena, jer nos često “curi” što otvara vrata virusima u naš organizam.
Problemi sa sinusima i migrena
Hladan vazduh deluje na krnve sudove nosa tako što ih sužava što dovodi do “curenja nosa”. Takva pojava može dovesti do sinuzitisa što se može iskomlikovati preoblemima sa grlom i srednjim uhom. Pad temperature sa sobom dovodi i vazdušnog pritiska. Ovakva promena može izazvati pojavu simptoma migrene kod ljudi koji boluju od te bolesti.
Astma i alergija
Kao što smo rekli hladni dani imaju jak uticaj na respiratorni sistem, što znatno otežava kvalitet života ljudima koji boluju od astme ili alergija. Smena hladnog vazduha koji dolazi do pluća sa toplim vazduhom koji napušta respiratorni sistem dovodi do spuštanja pluća i otežanog disanja čak i kod zdravih osoba, posebno kod ljudi sa respiratornim problemima.
Kardiovaskularni problemi
Rizik od infarkta miokarda je znatno veći za vreme hladnih dana, pogotovo kod starijih i ljudi koji već boluju od nekih kardiovaskularnih bolesti ili hipertenzije. Da bi se prilagodilo na hleadnu spoljašnju, a održalo stabilnu unutrašnju temperaturu, srce mora da radi dosta jače i brže, što ga opterećuje i dodatno podiže krvni pritisak.
Ovakva situacija povećava rizik za srčani udar kod ljudi koji imaju kardiovaskularne probleme. Zimi je najveća prevalenca srčanih i moždanih udara jer su takođe suženi krvni sudovi koji dopremaju krv do ovih vitalnih organa.
Promena raspoloženja
Generalo loše raspoloženje zbog kraćih dana, manjka sunca i hladnog vremena je česta pojava. Zbog nedostatka sunca smanjena je i sinteza vitamina D u organizmu stoga je preporučnjivo jesti više ribe ili uzimati suplementaciju. Takođe fizička aktivnost i hodanje po svežem vazduhu vam mogu popraviti raspoloženje.
Depresija
Mozak je veoma sklon uticaju hladnog vremena. Povećana incidenca depresivnih epizoda za vreme zime nije samo zbog nedostatka svetlosti sunca već i zbog direktnog uticaja hladnoće na mozak. Sniženje temperature dovodi do promenjene aktivnosti u neurotransmiterima što pored depresije može izazvati stanje opšte iznemoglosti, konfuziju i pospanost, što je individualno od osobe do osobe.
San
Hladno vreme može poremetiti lučenje melatonina, hormona koji je bitan za iniciranje spavanja. Iako je zimi vreme obdanice znatno kraće, što utiče na pospanost, hladnoća izaziva suprotni efekat.
Seksualni život
Hladno vreme pored uticaja na generalno raspoloženje može i smanjiti vašu želju za seksualnom aktivnošću. Iako nedostatak sunca u zimskom periodu može stvoriti optimalnu romantičnu atmosferu, hladan vazduh umanjuje lučenje hormona sreće serotonina, što je u direktnoj vezi sa smanjenim libidom.
Reuma
Hladno vreme pojačava senzitivnost receptora za bol što izaziva probleme kod osoba sa reumom. Najveći efekat hladnog vazduha proživljavaju osobe sa zapaljenskim reumatizmom. Pored hladnog vazduha, ove probleme pojačava i povećana vlažnost vazduha.
Problemi sa vidom
Belina od snega može umarati oči i izazivati probleme sa vidom. Hladno vreme, pogotovo dok je vetar se odražava na vaš vid, terajući vas da konstanto čkiljite i držite oči poluotvorene. Preporuka za izbegavanje ovog problema je nošenje naočara za sunce i u zimskom periodu godine.
Crvenilo lica
Crvenilo lica je česta pojava pri prelasku iz mesta hladne temperature u zagrejanu prostoriju. Ovo se objašnjava promenom u cirkulaciji gde dok je spoljašnja temperatura hladna, krv odlazi iz periferije tela da bi održala normalnu temperaturu srca, pluća i mozga. Kada nestana potreba za ovim održavanjem krv se sjuri u sve delove tela dovodeći do crvenila lica.
Bol u rukama i nogama
Epizode Rejnodovog sindroma se najčešće javljaju za vreme hladnih dana. Ovaj poremećaj dovodi do skupljanja arterija u prstima na rukama, a ponekad i nogama što za posledicu ima pojavu bledila ili modrosti ovih delova tela. Niska temperatura i stres su najčešći okidači manifisestacije ove bolesti.
Pored osoba sa Rejnodovim sindromom, potpuno zdrave osobe mogu osetiti neprijatne osećaje u prstima šake i stopala i ušima zbog nedostatka krvi izazvanog skupljanjem arterija i kapilara. Ovo ne predstavlja veliki problem jer je prolaznog karaktera, bol prestaje pri prelasku u zagrejanu prostoriju ili se može sprečiti nošenjem tople odeće.
Skupljanje prstiju
Prsi su pod direktnim uticajem spoljašnje temperature. Ova pojava, kao i neke od ranije spomenutih su posledica žrtvovanja periferne cirkulacije zarad održavanje protoka krvi u najbitnijim organima. Što znači da kada su hladni dani prsti se skvrčavaju, nasuprot dešavanjima na toplom vremenu kada možete primetiti da vam se prsti mogu pomalo i naduti.
Višak kilograma
Zarad održavanja telesne temperature, organizmu je u zimskom periodu potrebno više kalorija. Takođe masne naslage jesu vaš prijatelj za vreme hladnih dana jer štite telo od hladnoće, ali to ne znači da bi trebalo da jedete šta god i koliko god hoćete. U našoj zemlji je najintenzivniji period slavkske ishrane za vreme hladnih dana, što takođe ima veze sa povećanjem kilograma u ovom dobu godine.