CRVENA KRVNA ZRNCA
Eritrociti su crvena krvna zrnca - koje vrste eritrocita imamo i šta je eritropeza. Šta se dešava kada eritrociti nisu u normalnom statusu
Eritrocit ili crveno krvno zrnce je ćelija oblika bikonkavnog diska, prosečnog dijametra oko 7,5 µm i prosečne debljine oko 2 µm. Ovakav oblik uslovljava visok odnos između površine i zapremine ćelije, što olakšava razmenu gasova i drugih supstanci u oba pravca. Zbog oblika i fleksibilnosti, eritrociti se pri prolasku kroz kapilare čiji je dijametar manji od dijametra eritrocita i iznosi 7 µm, savijaju i uvijaju, ali se odmah po prelasku u veći krvni sud vraćaju u normalan oblik.
Eritrociti nemaju jedro, Goldžijev aparat, mitohondrije i centriole. Citoplazma je izgrađena od homogenog matriksa obavijenog membranom eritrocita. Matriks sadrži citoskelet koji je pričvršćen za unutrašnju površinu membrane i odgovoran je za diskoidni oblik eritrocita.
Uprkos nedostatku većine ćelijskih organela, u citoplazmi eritrocita se odigravaju značajne enzimske reakcije za koje je identifikovano preko 100 različitih enzima.
Eritrociti sadrže 70% vode, ali kvantitativno i kvalitativno najznačajniji sastojak eritrocita je hemoglobin, koji čini 90% suve materije. Crveno je obojen i od njega potiče boja eritrocita i krvi, ali i glavne uloge eritrocita.
Potrošnja kiseonika u eritrocitima je veoma mala, metabolizam glukoze je potpuno anaeroban (ne zahteva kiseonik).
Normalan broj eritrocita iznosi prosećno 5x1012/l krvi: kod žena je (4,8±0,6)x1012/l, a kod muškaraca 5,4±0,8x1012/l.
ERITROPOEZA
Eritropoeza je proces formiranja eritrocita iz neopredeljenih matičnih ćelija. Kod odraslih ljudi, odvija se u crvenoj koštanoj srži krajeva kosti nadlaktice i butne kosti, kao i pljosnatim kostima (rebra, grudna kost, lopatica, čašica, kosti lobanje, karlice i pršljenova)
Koštana srž ima izuzetno veliki eritropoetski potencijal; pri jakoj stimulaciji, ona može da poveća produkciju eritrocita 5-6 puta.
Proces eritropoeze normalno traje oko 8 dana. On uključuje nekoliko deoba matičnih ćelija, tokom koje ćelije gube izvesne organele , a stiču nove komponente, pri čemu se dijametar ćelija smanjuje.
Iz neopredeljene matične ćelije nastaje opredeljena matična ćelija, a iz nje nastaje proeritroblast . Iz proeritroblasta nastaje rani eritroblast, a iz njega intermedijerni eritroblast. U intermedijernom eritroblastu se pojavljuje hemoglobin. Daljom deobom i diferencijacijom iz intermedijernog eritroblasta nastaje kasni eritroblast, a iz njega retikulocit, čijim sazrevanjem nastaje eritrocit. Tokom eritropoeze jedro se skvrčava, degeneriše i na kraju ostaci bivaju izbačeni, tako da retikulociti nemaju jedro. Degenerišu se i druge organele, dok istovremeno količina hemoglobina raste.
Sazrevanje retikulocita u eritrocit traje 1 i po dan. Eritrociti prelaze u cirkulaciju prolaskom preko intaktnog zida krvnih kapilara. Izvestan broj retikulocita takođe normalno prelazi u cirkulaciju, gde čine 1-2% od ukupnog broja eritrocita. Određivanje procenta retikulocita služi kao indeks intenziteta eritropoeze. Brzina eritropoeze je normalno uravnotežena sa brzinom degradacije eritrocita, pa se broj eritrocita održava prilično konstantnim. Dnevno se produkuje oko 230 milijardi eritrocita, a toliko i propada.
Golden Sweden Bitter je najbolji prirodni preparat za krv i cirkulaciju
Glavni stimulus za eritropoezu je nedostatak kiseonika u arterijskoj krvi, kao i sva stanja koja do toga dovode (anemija, pucanje eritrocita, krvarenje, trudnoća), ali to ne deluje direktno na koštanu srž, već preko sinteze hormona eritropoetina.
Pored toga, na sekreciju eritropoetina utiču i muški hormoni. Veća koncentracija eritrocita u krvi muškaraca nego kod žena najverovatnije je posledica intenzivnije sinteze eritropoetina pod uticajem muških seksualnih hormona. Ženski polni hormoni, estrogeni, deluju suprotno, tj. Inhibiraju produkciju eritropoetina. S druge strane, adrenalin i povećan pH plazme (alkalemija) koji se jalja na većim nadmorskim visinama, olakšavaju sintezu eritropoetina. Eritropoetin se razgrađuje u jetri.
UKLANJANJE OSTARELIH ERITROCITA
Životni vek normalnih eritrocita iznosi 120 dana i ostareli eritrociti se stalno uklanjaju iz cirkulacije.
U ostarelim eritrocitima se iscrpljuju enzimski sistemi, ćelije postaju manje fleksibilne, ne mogu da zadrže oblik i postaju okrugle (sferociti), a na membrani se odigravaju promene koje bivaju prepoznate od strane makrofagnih ćelija retikuloendotelnog sistema (sistem tkivnih makrofaga), pre svega u slezini, ali i u jetri i koštanoj srži.
Milan Popović