BOROVNICA (Vaccinium myrtillus)
Koje dobrobiti imamo od ove čudesne žbunaste biljke? Zašto se za borovnicu smatra da poboljšava vid i kako se došlo do tog zaključka?
Borovnica (lat. Vaccinium myrtillus) je žbunasta biljka iz porodice Ericaceae. U ovu familiju biljaka osim borovnice spadaju i mnoge druge lekovite biljke. Naučni naziv je dobila od latinskih reči bacca što na srpskom znači bobica i myrtus (deminutiv je myrtillus) zbog sličnosti listova sa biljkom mirtom.
Pogodno tlo za rast ove biljke je kiselo i relativno vlažno zemljište, a na višim nadmorskim visinama je planinska crnica, koja je veoma bogata velikim brojem hranljivih materija koje su neophodne za rast ove biljke. Borovnica uglavnom raste u zoni listopadnih i bukovih šuma ili iznad i veoma je čest stanovnik mnogih planinskih masiva. U Evropi i Severnoj Americi borovnica se gaji i koristi se kao lekovita biljka još od davnina. U Srbiji se za borovnicu koriste i drugi nazivi kao što su borovnika, borovnjača i crna borovnica.
Borovnica spada u šumsko voće. Ima bobičaste plodove tamno ljubičaste boje, ova boja potiče od grupe antioksidansa koji se nazivaju antocijani, jedinjenja zbog kojih ova biljka ima tako blagotvoran efekat na zdravlje.
Vekovima se smatra prirodnim lekom protiv malokrvnosti, ali prema novim naučnim istraživanjima uprkos tome sto sadrži visok nivo gvožđa, pri unosu velikih količina ove biljke može čak i smanjiti apsorpciju gvožđa pa se treba kontrolisati prilikom konzumiranja ove neodoljive voćke ili njenog soka.
Još jedan od saveta ukoliko imate problema sa nedostatkom gvožđa je da u ishranu dodate još neku biljku bogatu ovim mineralom, često se u kao adekvatna zamena ili dodatak borovnici preporučuje cvekla.
Borovnica je najači antioksidans na svetu!
Ipak, borovnica je biljka koja sadrži malo kalorija, a sa druge strane predstavlja veoma dobar izvor hranljivih materija pa se preporučuje i osobama koje planiraju da izgube višak kilograma. Naime, plodovi borovnice su odličan izvor raznih minerala, vitamina, biljnih pigmenata i flavonoida, tako da zapravo oni čine ovu biljku tako lekovitom.
Danas se borovnica često predstavlja kao prirodno sredstvo za poboljšanje vida, naročito kada je u pitanju noćno slepilo koje može biti uzrokovano nedostatkom vitamina A. Ovaj uticaj borovnice na zdravlje vida uočen je sasvim slučajno kod britanskih vojnih pilota za vreme Drugog svetskog rata koji su zbog nedostatka drugih namirnica konzumirali velike količine borovnica koje su imali u zalihama.
Nakon toga pa sve do danas sproveden je veliki broj naučnih istraživanja koja su pokazala da borovnica sadrži niz biološki aktivnih jedinjenja koja ispoljavaju pozitivne efekte na vid. Tačnije, veruje se da borovnica poboljšava vaskularnu cirkulaciju, dotok kiseonika i hraniljivih materija preko malih krvnih sudova retine oka.
Tako ovo voće direktno utiče na poboljšanje vida, osim toga, borovnica sadrži supstancu antocijanozid koja povoljno deluje na sintezu pigmenta mrežnjače što omogućava oku da lakše podnosi svetlost i da se brže i lakše adaptira na promenu jačine svetlosti. To moze biti od posebne važnosti osobama koje pate od noćnog slepila. Narandžasto obojena jedinjenja, karoteinodi, iz familije beta-karotena, čuvaju oči od prekomerne štetnog efekta sunčeve svetlosti koja potencijalno uzrokuje oštećenje vida.
Takođe, borovnica predstavlja korisno sredstvo za prevenciju i ublažavanje raznih degenerativnih bolesti mrežnjače, kao sto je mrena koja se javlja kod starijih osoba. Borovnica je korisna preventiva i lek protiv glaukoma, još jedne od mnogih očnih bolesti koja nastaje kao posledica povišenog očnog pritiska.
Ekstrakt borovnice može sprečiti oštećenje očiju kod osoba koje boluju od dijabetesa.
Milan Popović