BioLiver kapi za jetru, visok holesterol i masnu jetru

Sastav

DEJSTVO AKTIVNIH SASTOJAKA

1. List artičoke (Cynarae folium, Cynara scolymus L., Asteraceae)

Drogu čini osušen list artičoke, Cynara scolymus L., Asteraceae.

Hemijski sastav. Sadrži: do 6% fenolkarboksilnih kiselina, uključujući 1-O-kafeoilhina kiselinu, 3-O-kafeoilhina kiselinu (hlorogenska kiselina), kafenu kiselinu, 4-O-kafeoilhina kiselinu, 5-O-kafeoilhina kiselinu, 1,5-di-O-kafeoilhina kiselinu (cinarin); do 5% seskviterpenskih laktona, sa cinaropikrinom kao osnovnom komponentom, uz dehidrocinaropikrin, groshajmin i njihove derivate; flavonoide (0,35–0,75%), pre svih skolimozid, cinarozid i cinarotriozid.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. U zvaničnoj medicini, koristi se interno, u lečenju poremećaja varenja (npr. dispepsija, osećaj nadutosti i punoće, mučnina, bol u stomaku, povraćanje). Nalazi primenu kao pomoćno sredstvo u lečenju blage do umerene hiperholesterolemije. U tradicionalnoj medicini, koristi se oralno u lečenju ateroskleroze i kao diuretik kod disfunkcije bubrega. Takođe, kod anemije, dijabetesa, groznice, gihta, reumatizma i kamenca u bubrezima i mokraćnoj bešici.

Prema preporukama Evropske agencije za lekove (EMA), list artičoke je tradicionalni biljni lek za simptomatsko lečenje digestivnih poremećaja kao što su dispepsija sa osećanjem punoće, nadutost i povećano stvaranje gasova.

Doziranje i način primene. Ukoliko nije drugačije propisano, dnevna doza lista artičoke je 6 g, ili odgovarajuća količina adekvatnog preparata droge.

EMA prepoznaje primenu sledećih lekovitih proizvoda na bazi lista artičoke: a) usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnog napitka, b) sprašena biljna supstanca, c) suvi ekstrakt (DER 2,5-7,5:1; rastvarač za ekstrakciju voda), d) suvi ekstrakt svežeg lista (DER 15-35:1; rastvarač za ekstrakciju voda), e) žitki ekstrakt svežeg lista (DER 15-30:1; rastvarač za ekstrakciju voda), f) žitki ekstrakt (DER 2,5-3,5:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% v/v).

Ovi lekoviti proizvodi se, prema preporukama EMA, doziraju na sledeći način:

1. a) usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnog napitka (infuz), 150 ml: 1,5 g 4 puta dnevno ili 3 g 1-2 puta dnevno;
2. b) sprašena biljna supstanca: dnevna doza 600-1500 mg (u 2-4 podeljene doze po 150, 175, 300 ili 500 mg)
3. c) suvi ekstrakt (DER 2,5-7,5:1, rastvarač za ekstrakciju voda): dnevna doza 600-1320 mg (podeljeno u pojedinačne doze od 200-600 mg)
4. d) suvi ekstrakt svežeg lista (DER 15-35:1, rastvarač za ekstrakciju voda): dnevna doza 900-2400 mg (podeljeno u pojedinačne doze od 300-600 mg)
5. e) žitki ekstrakt svežeg lista (DER 15-30:1, rastvarač za ekstrakciju voda): dnevna doza 600-1200 mg (u pojedinačnim dozama po 200 mg), ili za pripremu tečnog ekstrakta (20 g žitkog ekstrakta za 100 ml tečnog ekstrakta) koji se uzima u dnevnoj dozi od 9 ml
6. f) žitki ekstrakt (DER 2,5-3,5:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% v/v): dnevna doza 2,1 g (pojedinačna doza je 0,7 g).

Kontrainidikacije. Primena lista artičoke i odgovarajućih preparata kontraindikovana je kod pacijenata sa preosetljivošću na artičoku, ili druge biljke koje pripadaju familiji Asteraceae. Takođe, kod pacijenata sa hepatitisom, opstrukcijom žučnih puteva, kamenom u žučnoj kesici ili bilo kojim drugim oboljenjem vezanim za žučne puteve.

Neželjena dejstva. Pri pravilnoj upotrebi i u propisanom režimu doziranja, nisu zabeležena neželjena dejstva, izuzev gastrointestinalnog diskomfora u retkim slučajevima (mučnina, gorušica, blaga dijareja, grčevi). Kod preosetljivih osoba, moguć je razvoj simptoma alergije.

Interakcije sa sastojcima hrane, lekovima i dijetetskim suplementima. Postoji mogućnost interakcije sa antikoagulansima.

Posebna upozorenja. Zbog nedostatka dokaza o bezbednosti, primena proizvoda na bazi lista artičoke se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

2. Herba hajdučke trave (Millefolii herba, Achillea millefolium L., Asteraceae)

Drogu Millefolii herba čini osušeni vršni deo hajdučke trave (Achillea millefolium L., Asteraceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Ova biljna vrsta se smatra nativnom u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, a rasprostranjena je širom umerenog klimatskog pojasa u svetu, jer se i gaji.

Hemijski sastav. Sadrži 0,2–1,0% etarskog ulja. Budući da se radi o hemijski polimorfnoj zbirnoj biljnoj vrsti, hemijski sastav etarskog ulja zavisi od ploidnosti (broja hromozoma). Diploidne i tetraploidne biljke sadrže proazulenske seskviterpene, koji se nakon izlaganja povišenoj temperaturi transformišu u obojene azulene; između ostalog, hamazulen (do 25% etarskog ulja) i ahilicin. Drugi osnovni sastojci etarskog ulja diploidnih i tetraploidnih biljaka su α-pinen (23%), β-pinen (5%) i kariofilen (10–22%). Heksaploidne biljke ne sadrže proazulenske seskviterpene, a sadrže približno 50% mono- i seskviterpena, od kojih su mnogi oksidovani. U etarskom ulju ovih biljaka prisutni su i kamfor (18%), sabinen (12%), 1,8-cineol (10%) i α-pinene (9%). Oktaploidne biljke sadrže oko 80% oksidovanih monoterpena, sa linalolom kao glavnim sastojkom. Što se drugih sastojaka tiče, u drogi su prisutni flavonoidi, kumarini i tanini.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. Herba hajdučke trave se primenjuje interno kao emenagog, za ispiranje očiju, kao hemostatik, laksantno sredstvo, sredstvo za umirenje, protiv ćelavosti, prostatitisa i vrtoglavice. Takođe, kod gubitka apetita, prehlade, dispepsije, spastičkog diskomfora digestivnog trakta, kao holeretik. Eksterno, za lečenje hemoroida, hematoma i opekotina, ili u lečenju zapaljenja kože, ozleda kože i menstrualnih poremećaja.

Prema EMA, herba hajdučke trave se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2),  blagih grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) ili spolja, u lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4).

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sok ceđen iz sveže herbe (DER: 1:0,6-0,9), c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 25% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45% V/V), e) tinktura (1:5, etanol 31,5% V/V).

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi herbe hajdučke trave je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na hajdučku travu i druge biljke iz familije Asteraceae (kamilica, ambrozija).

Ne preporučuje se osobama sa gastričnim i duodenalnim ulkusom, osobama sa okluzijom žučnih puteva ili oboljenjima žučne kesice, trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Neželjena delovanja. Ukoliko se koristi na propisan način i u propisanom doznom režimu, neželjeni efekti primene su sporadični. Moguće su alergijske reakcije slabijeg intenziteta, koje se manifestuju kao osip.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Doziranje. Prema EMA, doziranje je sledeće:

Indikacije 1 i 2.

1. a) Biljni čaj: 2-4 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 3-4 puta dnevno između obroka (6-16 g).
2. b) Ceđeni sok: 5-10 ml 2-3 puta dnevno.
3. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml 3 puta dnevno.
4. d) Tinktura (etanol 45% V/V): 2-4 ml 3 puta dnevno.
5. e) Tinktura (etanol 31,5% V/V): 4,3 ml (= 4,2 g) 4 puta dnevno.

Za indikaciju “gubitak apetita”, naznačiti da se tečni preparat uzima 30 minuta pre obroka.

Indikacija 3.

1. a) Biljni čaj: 1-2 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 2-3 puta dnevno (2-6 g).

Indikacija 4.

1. a) 3,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza namenjenog kutanoj primeni, 2-3 puta dnevno.
2. Koren maslačka (Taraxaci radix, Taraxacum officinale G.H.Weber ex Wiggers, Asteraceae)

Drogu čini osušeni i usitnjeni koren maslačka (Taraxacum officinale G.H.Weber ex Wiggers, Asteraceae), sakupljen ujesen, tokom cvetanja biljke. Ne sme biti zamenjen korenom vrste Cichorium intybus, Asteraceae.

Hemijski sastav. Sadrži seskviterpenske laktone (gorke supstance), između ostalih: taraksinacetil-1′-O- glukozid, 11,13-dihidrotaraksinacetil-1′-O-glukozid, taraksakolid-1′-O-glukozid, 4α,15,11 β,13-tetrahidrori-dentin B; triterpene i sterole: β-sitosterol, β-sitosterol-glukozid, taraksasterol, ψ-taraksasterol, tarakserol, taraksol; flavonoide, između ostalih: apigenin-7-O-glukozide, luteolin-7-O-glukozid; sluzi; inulin (2-40%, viši sadržaj javlja se ujesen).

Gorki sastojci korena maslačka ispoljavaju holagogno i sekretolitičko delovanje u gornjim spratovima intestinalnog trakta. Takođe, diuretičko (saluretičko) delovanje u eksperimentima na životinjama, koje zahteva dodatna istraživanja.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. Prema preporukama Komisije E, primena preparata korena maslačka opravdana je kod dispepsije, infekcija urinarnog trakta, nekih oboljenja jetre i žučne kesice, kao i kod gubitka apetita. U narodnoj medicini, koren maslačka se koristi interno, kod poremećaja protoka žuči, inflamacija u regionu eferentnog urinarnog trakta i dispepsije. Takođe, kod hemoroida, kongestije portalnog sistema, gihta, reumatskih oboljenja, ekcema i drugih kožnih oboljenja. Droga ima diuretički efekat i koristi se kao preventiva bubrežnog kamenca. U kineskoj narodnoj medicini, droga se koristi kod akutnog mastitisa, urinarnih oboljenja i agalaktije, a u indijskoj još i za lečenje hroničnih ulcera, tuberkuloze, nadutosti, žutice i kamena u žučnoj kesici.

Prema EMA, koriste se droge Taraxaci folium (list maslačka) i Taraxaci radix cum herba (Koren sa herbom maslačka); ne Taraxaci radix (koren maslačka).

Kontraindikacije. Primena korena maslačka i odgovarajućih preparata kontraindikovana je kod opstrukcije bilijarnih puteva, empijema žučne kesice i ileusa. Neophodne su konsultacije sa lekarom kod bilo kakvih poremećaja vezanih za žučne puteve.

Neželjena delovanja. Neželjena dejstva i rizici po zdravlje pacijenta koji proističu iz pravilne primene naznačenih terapijskih doza – nisu poznati. Moguć je nastanak hiperaciditeta i odgovarajućih stomačnih problema, zbog stimulatornog efekta na sekreciju digestivnih sokova. Moguće su reakcije preosetljivosti.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, dnevna doza korena maslačka je 12 – 30 g.

4. List pitome nane (Menthae x piperitae folium, Mentha x piperita L., Lamiaceae)

Drogu Menthae piperitae folium čini osušen list gajene pitome nane, Mentha × piperita L. (Lamiaceae).

Hemijski sastav. Glavni sastojak droge je etarsko ulje (0,5-4%), sa mentolom (30-55%) i mentonom (14-32%) kao najzastupljenijim komponentama. Mentol se obično nalazi u slobodnom, alkoholnom obliku, sa malim primesama estara sirćetne (3-5%) i valerijanske kiseline. Od drugih monoterpena, prisutni su izomenton (2-10%), 1,8-cineol (6-14%), α-pinen (1,0-1,5%), β-pinen (1-2%), limonen (1-5%), neomentol (2,5-3,5%) i mentofuran (1-9%).

Primena u savremenoj i tradicionalnoj medicini. U tradicionalnoj medicini, list pitome nane se koristi u simptomatskom lečenju dispepsije, nadimanja i intestinalnih kolika. Takođe, kao emenagog, vermifug, sedativ i sredstvo za podsticanje laktacije; u lečenju bronhitisa, dizenterije, dijabetesa, dijareje, dismenoreje, groznice, hipertenzije, žutice, mučnine, bolova i respiratornih/urinarnih infekcija.

Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), list pitome nane je tradicionalni biljni lek za simptomatsko lečenje digestivnih poremećaja kao što su dispepsija i nadimanje.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke pitome nane. Preosetljivost na mentol.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu poznate.

Mere opreza. Osobe sa kamenom u žuči ne bi trebalo da koriste preparate na bazi lista pitome nane bez nadzora i saglasnosti lekara. Osobe sa gastroezofagealnim refluksom (gorušicom) ne bi trebalo da koriste proizvode na bazi lista pitome nane, jer se gorušica može pojačati. Zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene, izbegavati uzimanje proizvoda na bazi pitome nane tokom trudnoće, laktacije, ili davanje deci bez nadzora lekara. Primena kod dece mlađe od 4 godine se ne preporučuje.

Doziranje. Prema EMA, tradicionalnoj primeni namenjena je biljna supstanca (osušen list pitome nane) i usitnjena biljna supstanca, za pripremu čajnog napitka, tinktura (1:5; etanol 45 % v/v) i tinktura (1:5; etanol 70 % v/v).

Odrasli i starije osobe uzimaju 4,5 – 9 g biljne supstance, podeljeno u 3 pojedinačne doze, za pripremu čajnog napitka, odnosno 6-9 ml tinkture, takođe podeljeno u 3 pojedinačne doze. Deca uzrasta 4 – 12 godina, kao i adolescent uzrasta 12 – 16 godina, uzimaju samo biljnu supstancu za pripremu čajnog napitka, i to deca 4 – 12 godina 3-5 g dnevno, a adolescenti 12 – 16 godina 3-6 g, takođe podeljeno u 3 pojedinačne doze.

5. Cvast nevena (Calendulae flos, Calendula officinalis L., Asteraceae)

Drogu čine celi ili usitnjeni, osušeni, potpuno razvijeni cvetovi bez receptakuluma gajenog nevena, Calendula officinalis L., Asteraceae.

Hemijski sastav. Droga je složenog sastava. Sadrži: triterpenske saponozide (2 do 10%), pretežno mono- ili bisdezmozide derivata oleanolne kiseline, triterpenske alkohole (lupeol, taraksasterol, ψ-taraksasterol, faradiol, arnidiol, njihove mono- i diestre sa sirćetnom, laurinskom, miristinskom ili palmitinskom kiselinom), flavonoide (0,3 do 0,8%), pretežno izoramnetin i derivate kvercetina, hidroksikumarine (skopoletin, umbeliferon, eskuletin), karotenoide (lutein, zeaksantin), etarsko ulje (0,2%) sa α-kadinolom kao glavnim sastojkom, slobodne masne kiseline, hidrosolubilne polisaharide (oko 15%), pretežno ramnoarabinogalaktane i arabinogalaktane, kao i poliine.

Delovanje i primena u zvaničnoj i tradicionalnoj medicini. Ispoljava antimikrobno (etarsko ulje, flavoni), fungicidno, virucidno, antiflogističko i imunostimulantno delovanje (polisaharidi). Prema preporukama Komisije E, primena cveta nevena i odgovarajućih preparata ove droge, opravdana je spolja, kod zapaljenja sluzokože usne duplje i ždrela, rana koje teško zarastaju i akutnih/hroničnih kožnih inflamacija. Cvet nevena je poznat i omiljen narodni lek, pri čemu tradicionalna medicina poznaje i internu primenu, kod zapaljenja unutrašnjih organa, gastričkog ulkusa, konstipacije, parazitskih infekcija i dismenoreje. U tradicionalnoj medicini, nalazi primenu i kao diuretik, odnosno dijaforetik.

Prema preporukama EMA, Calendulae flos se prepoznaje kao tradicionalni biljni lekoviti proizvod za a) simptomatsko lečenje manjih inflamacija i površinskih ozleda kože (uključujući i opekotine od Sunca), i b) simptomatsko lečenje manjih inflamatornih procesa na sluzokoži usne duplje i ždrela.

Kontraindikacije, neželjena delovanja, mere opreza. Kod osoba preosetljivih na sastojke nevena ili drugih biljaka iz familije Asteraceae, moguća je senzibilizacija kože, samim tim i kožne alergijske reakcije. Interna primena kod dece mlađe od 18 godina, odnosno tokom trudnoće ili laktacije se ne preporučuje.

Doziranje i način primene. Koristi se cela ili usitnjena/sprašena droga, za izradu infuza, kojim se ispiraju ozlede, ili natapaju tkanine/komprese.

Obično se, za primenu na koži ili sluzokože, načini infuz prelivanjem 1-2 g droge sa 150 ml vode; koristi se još topao infuz. Od preparata droge Calendulae flos, eksternoj primeni namenjeni su tečni ekstrakt (DER 1:1), za polučvrste dozirane oblike, u količini kojoj odgovara 2-10% biljne supstance, tečni ekstrakt (DER 1:1,8-2,2) za polučvrste dozirane oblike, u količini kojoj odgovara 2-5% biljne supstance, tinktura (DER 1:5), za natapanje tkanina/kompresa nakon razblaživanja sveže prokuvanom vodom u odnosu od najmanje 1:3, kao i za izradu polučvrstih doziranih oblika u količini kojoj odgovara 2-10% biljne supstance, ili rastvora (2%) za grgljanje. Na posletku, koristi se i tečni ekstrakt (DER 1:10) za izradu polučvrstih doziranih oblika, u količini kojoj odgovara 2-8% biljne supstance. Za izradu lekovitih masti, koriste se preparati droge Calendulae flos u koncentraciji kojoj odgovara 4-20% biljne supstance.

Ukoliko se koristi interno, prosečna pojedinačna doza je 1-4 g, tri puta dnevno (3-12 g).

6. Herba kantariona (Hyperici herba, Hypericum perforatum L. Hypericaceae)

Drogu Hyperici herba čini osušeni vršni deo kantariona (Hypericum perforatum L., Hypericaceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Kantarion samoniklo raste u severnoj i južnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji, Evropi i Novom Zelandu, a naturalizovan je u SAD.

Hemijski sastav. Droga je vrlo složenog sastava. Glavni sastojci su naftodiantroni (hipericin i pseudohipericin), derivati floroglucinola (hiperforin i adhiperforin), flavonoidi (hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, rutin) i katehinski tanini.

Primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. Spolja se koristi za lečenje manjih ozleda kože, opekotina i kožnih ulcera, a topikalno za ublažavanje virusnih infekcija. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.

Evropska agencija za lekove (EMA) je objavila dve monografije posvećene drogi Hyperici herba; jedna se odnosi na tradicionalnu, a druga na dobro utemeljenu primenu. Prema EMA, preparati droge Hyperici herba tradicionalno se koriste za ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti (indikacija 1), u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija kože (kao što su opekotine od Sunca) i kao pomoćno sredstvo u lečenju manjih ozleda kože (indikacija 2), ili za simptomatsko ublažavanje blagog gastrointestinalnog diskomfora. Što se tiče dobro utemeljene primene, proizvodi na bazi droge Hyperici herba se koriste u lečenju blagih do umerenih depresivnih epizoda (prema ICD-10) – indikacija 1, ili za kratkoročno lečenje simptoma blagih depresivnih poremećaja – indikacija 2.

U pomenutim terapijskim područjima, prema EMA, tradicionalno se koriste sledeći preparati droge Hyperici herba: A) suvi ekstrakt (DER 4-7:1, etanol 38% m/m), B) tečni ekstrakt (DER 1:4-20, biljno ulje), C) tečni ekstrakt (DER 1:13, ulje kukuruznih klica ili neko drugo podesno biljno ulje), D) tinktura (1:10, etanol 45-50% v/v), E) tinktura (1:5, etanol 50% v/v), F) tečni ekstrakt (DER 1:2, etanol 50% v/v), G) tečni ekstrakt (DER 1:5-7, etanol 50% v/v), H) sok sveže herbe (DER 1,1-2,5:1), I) usitnjena biljna supstanca, J) sprašena biljna supstanca. Dobro utemeljenu primenu imaju sledeći preparati: A) suvi ekstrakt (DER 3-7:1, metanol 80% v/v), B) suvi ekstrakt (DER 3-6:1, etanol 80% v/v) i C) suvi ekstrakt (DER 2.5-8:1, etanol 50-68% v/v). Svi proizvodi sa dobro utemeljenom primenom, koriste se oralno. Tradicionalni proizvodi i oralno, i spolja.

Za indikaciju 1 (ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti), koriste se biljna supstanca i lekoviti proizvodi obeleženi sa A, C, D, E, F, G, H, I, J. Za indikaciju 2 (simptomatski tretman manjih inflamacija kože, lečenje manjih ozleda kože), koriste se lekoviti proizvodi obeleženi sa B, D, E, I. Lečenju gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3) namenjen je samo proizvod označen sa I.

Kontraindikacije. Proizvodi na bazi herbe kantariona su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke. Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Suvi ekstrakt kantariona indukuje aktivnost enzimskog sistema citohroma (CYP3A4, CYP2C9, CYP2C19) i glikoproteina P, pa je primena proizvoda na bazi kantariona kontraindikovana kod istovremene upotrebe inhibitora proteaze, kao i drugih antikoagulanasa, jer dovodi do sniženja koncentracije i aktivnosti ovih lekova.

Posebne mere opreza su neophodne kod istovremene upotrebe svih lekova na čiji metabolizam utiču pomenuti enzimski sistemi. Zbog uticaja na koncentraciju oralnih kontraceptiva, žene koje koriste ovaj vid kontrole rađanja treba da preduzmu dodatne mere kontracepcije. Pre planiranog hirurškog zahvata, ukoliko hirurg ustanovi moguće interakcije sa anesteticima, treba prekinuti sa uzimanjem proizvoda na bazi kantariona. Uzimanje proizvoda na bazi kantariona može da doprinese serotonergičkom efektu antidepresiva iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina.

Neželjena delovanja. Od neželjenih reakcija, mogući su gastrointestinalni poremećaji, alergijske reakcije (fotosenzibilizacija), zamor i nemir. Osobe svetle puti koje uzimaju proizvode na bazi kantariona mogu da nepovoljno reaguju na intenzivnu sunčevu svetlost.

Doziranje. Prema EMA, lekoviti proizvodi koji se tradicionalno koriste u lečenju privremene mentalne iscrpljenosti, doziraju se na sledeći način.

Odrasli i starije osobe. A: pojedinačna doza 60-180 mg, dnevna doza: 180-360 mg. C: pojedinačna doza: 200 mg, dnevna doza: 600 mg. D: pojedinačna doza: 2-4 ml, dnevna doza: 6-12 ml. E: pojedinačna doza: 1-1,5 ml, dnevna doza: 3-4,5 ml. F: pojedinačna doza: 0,8-1,2 ml, dnevna doza: 2,4-3,6 ml. G: pojedinačna doza: 1,3 ml, dnevna doza: 4 ml. H: pojedinačna doza: 10-20 ml, dnevna doza: 10-30 ml. I: pojedinačna doza 1,5-2 g, dnevna doza: 3-6 g, za pripremu čajnog napitka. J: pojedinačna doza: 300-500 mg, dnevna doza: 900-1000 mg.

7. 7. Agrimoniae herba (herba petrovca, Agrimonia eupatoria, Rosaceae)

Drogu čini nadzemni deo petrovca (Agrimonia eupatoria L., Rosaceae), sakupljen tokom cvetanja biljke i osušen.

Hemijski sastav. Herba petrovca je tipična taninska droga (sadrži >20% katehinskih tanina). Pored tanina, sadrži flavonoide, triterpenske i gorke materije, kao i malu količinu etarskog ulja.

Primena u zvaničnoj i tradicionalnoj medicini. Prema preporukama Komisije E, primena preparata herbe petrovca opravdana je kod dijareje i inflamatornih procesa na koži ili sluzokoži farinksa. U narodnoj medicini, interno se koristi kod nespecifične, akutne dijareje, holestaze, inflamacije oralne ili faringealne mukoze, inflamacija bubrega i mokraćne bešike i dijabetesa; eksterno, u lečenju ozleda kože koje sporo zarastaju, hroničnog faringitisa, psorijaze i seboroičnog ekcema.

Prema EMA, preparati droge Agrimoniae herba se kao tradicionalni biljni lekoviti proizvodi koriste u simptomatskom lečenju dijareje (indikacija 1), blažih zapaljenja sluzokože usta i grla, kao sredstvo za grgljanje (indikacija 2), ili u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija i površinskih ozleda kože (indikacija 3). U pomenutim terapijskim područjima, koriste se sledeći preparati droge Agrimoniae herba: a) usitnjena biljna supstanca, b) tinktura (1:5; rastvarač za ekstrakciju etanol 45% V/V), c) tečni ekstrakt (DER 1:1, rastvarač za ekstrakciju etanol 25% V/V).

Kontraindikacije. Proizvodi na bazi herbe petrovca su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Neželjena delovanja. Nisu opisana.

Doziranje. Prema preporukama EMA, primena proizvoda na bazi herbe petrovca se ne preporučuju deci mlađoj od 12 godina, a doziranje zavisi od indikacija.

U simptomatskom lečenju dijareje (indikacija 1 – oralna primena), adolescenti, odrasli i starije osobe uzimaju: a) 1,5–4 g usitnjene biljne supstance prelivene sa 250 ml (ili manje) ključale vode za pripremu biljnog čaja, 2-3 puta dnevno, b) tinkturu, 1-4 ml, 3 puta dnevno, ili c) tečni ekstrakt, 1-3 ml, 3 puta dnevno.

Kod blažih zapaljenja sluzokože usta i grla (indikacija 2 – oromukozna primena), adolescenti, odrasli i starije osobe uzimaju: a1) 1,5 g usitnjene biljne supstance prelivene sa 150 ml ključale vode za pripremu biljnog infuza za grgljanje, 2–4 puta dnevno, a2) 3–4,5 g usitnjene biljne supstance prelivene sa 250 ml (ili manje) vode za pripremu biljnog dekokta za grgljanje, 2–3 puta dnevno, b) tinkturu, 1-4 ml, 3 puta dnevno za grgljanje, c) tečni ekstrakt, 1-3 ml, 3 puta dnevno za grgljanje.

U simptomatskom tretmanu manjih inflamacija i površinskih ozleda kože (indikacija 3 – dermalna primena), adolescenti, odrasli i starije osobe uzimaju: a1) 3-10 g usitnjene biljne supstance prelivene sa 250 ml (ili manje) ključale vode za pripremu biljnog infuza za natapanje tkanina/kompresa za primenu spolja, na zahvaćenu površinu kože, a2) 3-10 g usitnjene biljne supstance prelivene sa 250 ml (ili manje) vode za pripremu dekokta, dvaput dnevno, kao dodatka vodi za kupanje, u trajanju od 30 minuta.

Kontraindikacije, neželjena delovanja, mere opreza. Nisu poznati. Zbog sadržaja tanina, moguć je razvoj gastrointestinalnih smetnji i opstipacije.

Masna jetra - uzroci i lečenje

KAKO NASTAJE MASNA JETRA

Uzroci, simptomi i lečenje masne jetre prirodnim putem

Glavni uzroci nastanka masne jetre jesu debljina, alkoholizam ili šećerna bolest. Ali mogu biti i povišeni trigleciridi, hepatitis, geni i dugotrajna konzumacija lekova, slatkiša, ugljenih hidrata ili slatkih gaziranih pića (Coca Cola, Pepsi, Šveps ..)

Šta je Holesterol?

Kako nastaje holesterol?

Cholesterol ili holesterol, holesterin, je jednohidroksilni nezasićeni sekundarni alkohol koji u svom molekulu sadrži ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus. Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli. Holesterol je najbogatije zastupljen sterol u ljudskim tkivima i telesnim tečnostima. Holesterol u plazimi odraslog čoveka iznosi 140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog 65-75% je esterifikovan, a 25-35% slobodan holesterol.

Kod dece je holesterol znatno niži nego u odraslih. Koncentracija holesterola u odraslih izražena jedinicama SI iznosi 3,36 – 6,46 mmol/litar.

Hypercholesterolaemia je povećanje holesterola u plazmi. Povišeni holesterol je stanje krvi u kome su povećane masnoće u krvi, takozvani dobri i loš holesterol – HDL i LDL holesterol su povišeni i prelaze granična stanja. Granice za masnoće u krvi su:

– 1,6 mmol/l za dobar HDL holesterol

– 3,4 mmol/l za loš LDL holesterol

– manje od 1,70 mmol/l za trigliceride

– 5,2 mmol/l – ukupan nivo za zbir HDL + LDL holesterola

Visoke masnoće u krvi nastaju usled loše ishrane i stresa, te usled metaboličkih oboljenja, najčešće oboljenja jetre. Gojazne osobe u većini slučajeva imaju povišen holesterol, ali se poremećaj masti javlja i kod mršavih osoba, posebno povećani trigleciridi.

Simptomi povišenog holesterola su masna jetra koja se dijagnostikuje na ultrazvuku, masni čvorići ispod kože, žute beonjače, pojava aterioskleroze i suženja protoka krvi kroz kapilare, zamašćeni unutrašnji organi i na kraju krajeva stanje masnoća u krvi prikazuje Lipidogram – biohemijski test koji pokazuje nivo holesterola u krvi.

Posledice visokog holesterola su kardiovaskularne smetnje, oboljenja unutrašnjih organa, pre svega jetre, srca, gušterače, mozga. Visoke masnoće u krvi se mogu javiti i usled nekih bolesti, jakih lekova i promene unutrašnje biohemije. Zbog toga smo na osnovu mudrosti tradicije i znanja nauke stvorili biljne kapi za skidanje holesterola.

Terapija za visok holesterol

1. Post je suštinska terapija. Postiti redovno nekoliko puta godišnje na način kako to crkva predlaže dovodi do snižavanja holesterola i što je još važnije, post čisti krvne sudove, pod uslovom da se posti sa umerenim unosom hrane. Postiti i ujedno se prejedati ne donosi rezultat. 
2. Ako imate prekomernu telesnu masu, morate da smršate! Iako se visok nivo holesterola ne može uvek dovesti u vezu sa gojaznošću, gojazne osobe češće imaju povišen nivo holesterola nego osobe adekvatne telesne mase.

2. Vaš dnevni unos holesterola putem hrane ne bi trebao prekoračiti 300 mg ili čak 200 mg (ako je nivo holesterola izrazito povišen).

• Pre pripreme piletine ili ćuretine kožicu valja ukloniti jer sadrži značajne količine holesterola.
• Ograničite unos jaja, jetre, bubrega i mozga. Ove namirnice izuzetno su bogate holesterolom.
• Nedeljno ne konzumirajte više od 2-4 jaja, uključujući ona koja se koriste za pripremu drugih jela.

3. Neka masti u ukupnom kalorijskom unosu hrane imaju do 25-30% kalorija, od toga zasićene do 8%, višestruko nezasićene do 10%, i jednostruko nezasićene do 15%.

• Pileću, goveđu i druge mesne supe pre konzumiranja ohladite u frižideru dok masnoća ne postane kruta i digne se na površinu te je potom ukonite kašikom.
• Pre pripreme crvenog mesa poželjno je ukloniti sve vidljive masnoće.
• Uvek birajte mleko i mlečne proizvode s niskim udelom mlečne masti.
• Kada kuvate testeninu izbjegavajte dodavanje ulja, pri kuvanju pirinča izbegavajte dodavanje maslaca ili margarina, kada kuvate krompir pire izbegavajte dodavanje maslaca i punomasnog mleka!
• Pri dodavanju masnoća jelu, prednost dajte maslinovom, golicinom, repičinom i suncokretovom ulju

4. Belančevine bi trebale u obroku imati 15% ukupnog kalorijskog unosa. Belo meso peradi, krto crveno, meso zeca, patke, riba i soja dobri su izvori visokovrednih proteina. Prema studiji objavljenoj u časopisu Circulation, osobe čiji nivo holesterola prelazi 6,21 mmol/L, mogu imati koristi ako dnevno konzumiraju 25-50 g sojinih proteina. Sojin lecitin je poznata namirnica koja snižava krvni pritisak i deluje na holesterol. 

6. Bareno i sveže povrće neka bude stub Vaše prehrane. Umereno koristiti i voće. Ono obiluje antioksidansima koji dokazano sprečavaju oksidaciju LDL holesterola te posledično smanjuju rizik za stvaranje plaka na krvnim žilama.
7. Topiva balastna vlakna iz povrća i integralnih žita otapaju se u procesu varenja stvarajući viskoznu, gelu sličnu masu koja štiti celokupan probavni sustav od apsorpcije različitih stvari, pa tako i holesterola. Dokazano je da povišen unos prehrambenih vlakana, bez drugih promena prehrambenih navika, može rezultirati smanjenjem holesterola za 2-4%. Jedna američka studija pokazala je da dnevni unos 25-30 g prehrambenih vlakana može rezultirati smanjenjem nivoa holesterola za čak 12%.

• Voće i povrće, orašasti plodovi te neke žitarice (zob, ječam, raž) najbolji su izvor topivih prehrambenih vlakana, ali i biljnih sterola, stvari kojima su brojne studije dokazale blagotvorno delovanje na regulaciju nivoa holesterola u krvi.

7. Ispitujući uticaj biljnih sterola na smanjenje nivoa holesterola u krvi došlo se do zaključka da osobe sa graničnim vrednostima za visoki holesterol u krvi (5,17-6,16 mmol/L) imaju najviše koristi od unosa biljnih sterola. Unos biljnih sterola u dozi od 2,4 g dnevno može rezultirati smanjenjem nivoa LDL-a za 9,3-14,6%. Komercijalno, biljni se steroli najčešće dodaju biljnim uljima, jogurtu, soku od narandže, margarinu, mleku i sojinom mleku.
8. Uzimajte redovno BioLiver kapi za jetru i to 3 x po 30 kapi dnevno. Dozu od 30 kapi ukapate u čašu vode i popijete uvek 20 minuta pre jela. 
9. Ograničite unos kafe. Iako su rezultati studija o uticaju unosa kafe na razinu holesterola kontradiktorni, kafa pojačava lučenje kortizola koji deluje na metabolizam masti, pa do konačnih zaključaka dobro je držati se umerenosti. Umereno znači 1-2 šalice dnevno.

9. Uvrstite u prehranu laneno seme. Semenke lana kao deo prehrane sa smanjenim udelom masti povoljno utiču na rizik od kardiovaskularnih bolesti u bolesnika s povišenim nivoom holesterola i podstiču bolji rad creva.

10. Vežbajte redovno! Fizičke vežbe povoljno utiču na lipidni profil i sagorevaju masti i visak šećera u telu, jer kad god se javi višak šećera u telu jetra ga pretvara u mast.

11. Dobro planirana vegetarijanska ishrana, prema brojnim istraživanjima, može izazvati jednako delovanje na nivo holesterola u krvi kao i lekovi u vidu statina koji se koriste u istu svrhu. Uz korišćenje BioLiver kapi to će vam brzo doneti rezultat. 
12. Smanjite unos šećera! Ugljeni hidrati se u telu pretvaraju u masti. Posebno je opasna fruktoza – fruktozni sirup od kukuruza koji se nalazi U Coca Coli, industrijskim sokovima, kečapu, majonezu, supama, kolačima, čokoladama, čak i u pivu i hlebu.

Prirodna sredstva za holesterol

Prirodni lekovi za holesterol

Prirodni lekovi za visok holesterol, trigleciride i visoke masnoće u krvi su: vegetarijanska dijeta bez mnogo šećera, makrobiotička ishrana, post, beli luk, crni luk, artičoka, pelin, lincura, kopriva, jabukovo sirće, integralna brašna, limun, hladno cedjena biljna ulja. Ipak, razmatrajući koji se svi prirodni lekovi za visok holestrol pominju, po nama najbolji prirodni lek za visoke masnoće u krvi je dijetalna i izbalansirana ishrana uz redovan post. Naše biljne kapi za holesterol i trigleciride će pomoći da se proces ozdravljena ubrza i da se brzo stanje krvi dovede u red.

Tradicionalni narodni lek za visok holesterol koji se u narodu stalno koristi je razblaženo jabukovo sirće sa medom. Medjutim, jabukovo sirće kao lek za visoke masnoće ne deluje dubinski na uzrok problema, ono samo trenutno uklanja višak masnoća u krvi na dnevnom nivou ali ne deluje na uzrok nastanka visokog holesterola, zbog čega su naše kapi za holesterol mnogo bolji izbor za pacijenta.

Takodje, jabukovo sirće može dužom upotrebom da izazove gastritis i osetljivost crevnog trakta, kao i dizanje ph faktora krvi usled čega se gubi kalcijum iz kostiju, što naše kapi za trigleciride ne izazivaju.

BioLiver kapi deluju na: visoke trigleciride, visok nivo lošeg holesterola, na smanjenje ukupnih masnoća, na visok nivo šećera u krvi, deluju regenerativno na jetru, stimulišu rad jetre i žuči, smanjuju apetit kod insulinske rezistencije, smanjuju ciste na jetri, čiste masnu jetru …

Na pitanje kako da se izleči visok holesterol u krvi i povišeni trigleciridi, postoje dva odgovora: medicinska terapija i terapija na biljnoj osnovi. U prvom slučaju, terapija za holesterol podrazumeva dijetalnu ishranu i upotrebu sintetičkih lekova za holesterol. Lek za povišene masnoće u krvi deluje simptomatski, smanjuje nivo masnoća u krvi dok se god pije ali medicinski lek za visoke masnoće ne leči uzrok nastanka poremećaja masti u krvi.

Otuda je nastala ogromna farmaceutska industrija koja prodaje lek za povišene masnoće u krvi, lek za skidanje holesterola koji samo stalnom upotrebom održava normalan nivo masti krvi. Naše BioLiver biljne kapi za holesterol i trigleciride, naprotiv, deluju kao prirodni lek za holesterol, i uz dijetu bez masnoća i šećera su izvrsna terapija za holesterol na biljnoj osnovi.

Uz to, deluju kao prirodni lek za insulinsku rezistenciju što je fantastična stvar za sve one koji imaju predijabetično stanje, jer uz kapi mogu lakše da smršaju. U svetu ne postoji pouzdan biljni lek za rezistenciju insulina osim ovih kapi.

Lečenje insulinske rezistencije

Lečenje Insulinske rezistencije

Medicinski pristup lečenju Insulinske rezistencije je saniranje simptoma bolesti i čekanje da se telo probudi. Pre svega je fokus na tome da se spreče negaivni efekti razvoja ateroskleroze i visokog pritiska koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti. Lečenje predijabetičnog stanja zahteva da se sprovodu neke mere kao što su:

– mediteranska dijeta – tip ishrane baziran na mediteranskoj kuhinji

– mršavljenje i duga dijeta

– fizičko vežbanje jer ono troši višak šećera u krvi i stimuliše ćelije da uzimaju glukozu iz krvi

– uzimanje probiotika da bi se regulisala crevna flora

– uzimanje laksativa po potrebi zbog detoksikacije ako postoji opstipacija (preporučujemo BioLaksativ kapi protiv opstipacije) 

– upotreba lekova za holesterol

– uzimanje lekova za visok pritisak kako bi se sprečile kardiovaskularne bolesti,

– u nekim slučajevima se uzima i lek za giht,

– te korišćenje lekova za kontrolu šećera

– uzimanje prirodnih preparata za čišćenje i regeneraciju jetre – preporučujemo BioLiver kapi

Pacijent mora da se uobroči, da jede malo, da ne večera (šetnja i flaša vode ako se uveče oseti glad), ishrana mora biti kombinovana i mahom bazirana na biljnim proteinima i bez mnogo masti. Potrebno je da se izgubi prekomerna telesna težina, mada ima i mršavih osoba koje imaju IR.

Ishrana za Insulinsku rezistenciju

Ishrana kod Insulinske rezistencije

Kao što smo napisali lekari preporučuju Mediteransku dijetu kao način ishrane. Medjutim, iskustvo korisnika je takvo da bi se i u okviru Mediteranske dijete mogle napraviti neke modifikacije, na primer:

– Jutarnji obrok mora da se počne sa hranom koja nema u sebi ugljenih hidrata ili je kombinovana. Musli ili integralni hleb nisu dobar obrok za početak dana. Tipičan doručak je puno barenog povrća sa maslinovim uljem i malo posnog sira i kuvanih/pečenih jaja.

– Slično je i za ručak, hleb samo ako mora i to jedno parče. 

– Testenine izbegavati, iako one zasite pacijenta, ali imaju visok glikemijski indeks.

– Tokom dana jesti salate i koštunjave plodove za užinu. 

– Osoba mora da izbegava svu hranu koja ima visok glikemijski indeks: pirinač, krompir, kukuruz, voće. Izbegava se limun i citrusi (pomorandža, grejp) u svim varijantama jer podstiču rad pankreasa. 

– Zabranjene namirnice za upotrebu su: gazirani sokovi, svi sokovi, alkohol, čokolade, kolači, testa i bilo kakva peciva, suvo voće – sve što ima visok glikemijski indeks. Kao i kafa jer kafa deluje na nadbubrežnu žlezdu i hormone koji utiču na metabolizam masti. 

Svrha lečenje je dugotrojni post koji uz redovnu fizičku aktivnost treba da pokrene ćelije tela da se otvore za prijem šećera. Poneko i uspeva u tome, ali je proces dug i zahteva mnogo upornosti i stalni nadzor lekara jer se sve vreme piju lekovi koji mogu da imaju nus efekte – rast ck faktora, porast enzima jetre, gastritis, zastoj creva, itd.

Prirodna terapija za Insulinsku rezistenciju

Lečenje Insulinske rezistencije hranom i prirodnim putem

Praksa naturopata je pokazala da se dobri rezultati postižu kad osoba predje na post sa sokom od povrća i počne sa ishranom baziranoj na povrću i sa malim delom na voću u vidu soka. Uz to se preporučuje niz suplemenata koji treba da povećaju bolju razgradnju glukoze i apsorpciju šećera od strane ćelija. Osoba mora da smrša, jer su telesne masti faktor insulinske rezistencije, i mora da fizički vežba jer mišići sagorevaju šećer koji ne ulazi u tkiva. Osoba mora da se hrani bez ugljenih hidrata duži period vremena. Postoje tvrdnje da se nakon 6-10 nedelja može uspeti sa terapijom da se reguliše insulinska rezistencija. 

Osoba koja ima insulinsku rezistenciju se lako goji a teško mršavi. To je stoga što ona stalno u krvi ima šećer koji se ne razlaže u ćelijama, pa jetra da bi zaštitila tkiva od visokog šećera taj isti šećer odmah pretvara u masti i deponuje u masno tkivo. Zato dijeta mora biti bazirana na niskom unosu ugljenih hidrata i masti. Masna hrana takodje nije preporučljiva, ali nije preporučljivo ni biti na mesnoj proteinskoj dijeti tipa Atklins. Povrće je osnovna ishrana kad je dijeta za insulinsku rezistenciju u pitanju.  

Ujutru se dan počinje sa zelenim sokom od povrća ili sa kašom od povrća i malo mekinja. Povrće koje su upotrebljava za sok ili kašu su: kelj, spanač, mrkva, rotkvica, bokvica, krastavac, kopriva, blitva, cvekla, svež krompir, kupus, i svo drugo povrće, uz dodatak malo jabuke kao zasladjivača.  

U toku dana piti sok i jesti obroke od barenog povrća sa malo sira, tofu sira, jaja.

Može se koristiti integralni Basmati pirinač jer je to jedini pirinač koji ne podiže nivo šećera u krvi. Upotreba basmati pirinča mora biti umerena, do dve šake pirinča dnevno i ne jesti Basmati pirinač više od par puta nedeljno.   

Uveče se može uzeti i sok od voća, ali ne čisto voćni sok, već da u njemu ima manje voće (jabuka) a više povrća (šargarepa, cvekla, krastavac)

Za užinu uzimati koštunjave plodove: badem, lešnik, orah, kikiriki …

Zasladjivač je samo med, i to samo ako baš mora, pogotovo u prvoj fazi. 

Poželjno je uzimati svežu kozju (ili kravlju) surutku – samo jedna čaša dnevno na prazan stomak ujutru. 

Uzimati biljne preparate za čišćenje jetre kao što su BioLiver kapi koje regulišu i nivo masti i šećera u krvi, te koje smanjuju jak apetit koji se javlja kod IR. 

Dozvoljen je probiotik koji se uzima neprekidno dva meseca. Bolje od probiotika je uzimati svežu kozju surutku (ili kravlju surutku). 

Mineralni suplementi za Insulinsku rezistenciju

Ovo su dodaci ishrani koji podstiču metaboličke procese koji su usporeni ili izmenjeni u telu. Vrlo su dragocena pomoć za brže pokretanje ćelija na primanje šećera. Upotreba ovih preparata vam daje dodatnu energiju i uz to lakše ćete mršaviti. Koristite redovno: 

– Koenzim Q 10 – 100 mg dnevno – podstiče mikro cirkulaciju 

– BioLiver kapi – 3 x 30 kapi dnevno – smanjuju šećer, smanjuju holesterol i trigleciride, čiste i ubrzavaju rad jetre

– Magnezijum – 400 mg dnevno – podstiče razmenu materija, omekšava krvne sudove i još mnoštvo drugih funkcija u telu

– Hrom – 400 mcg dnevno – podstiče apsorpciju šećera kod ćelija tkiva

– Alfa lipoinska kiselina (Tioktinska kiselina) – antioksidans za jetru i deluje na razmenu materija u telu

– Omega 3 kiseline – mogu se dovoljno uzeti sihranom i bez uzimanja suplemenata

Mineralni dodaci i suplementi se uzimaju 3 nedelje bez prekida pa se napravi pauza od nedelju dana. Zatim se opet uzimaju 3 nedelje pa pauza od 2 nedelje. I na kraju trećeg ciklusa se uzimaju 2 nedelje pa se stane sa uzimanjem suplemenata. Tek nakon mesec dana pauze mogu se uzeti ponovo suplementi i to u slučaju osoba koje imaju veliku prkeomernu težinu pa za 3 meseca nisu dovoljno smršale.

Ne treba stalno uzimati suplemente, to nije prirodno za telo. Suplementi su samo ispomoć u jednom periodu ali ne i stalan tretaman.

Kako se koriste biljne kapi?

Kad, kako i koliko dugo se uzimaju biljne kapi

Biljne kapi ili tinktura su vodeno alkoholni rastvor lekovitog bilja. U tom smislu su jače koncentracije lekovitih materija u odnosu na čaj, koji je vodeni rastvor lekovitog bilja.

U odnosu na čaj, kapi osim što deluju jače, često deluju i drugačije, jer alkohol kao rastvarač iz lekovitog bilja izvlači lekovite materije koje voda kao rastvarač ne uspeva. Isti sastav lekovitog bilja u kapima i u čaju često ne deluje isto, niti na iste zdravstvene probleme.

Kako se uzimaju kapi?

Biljne kapi se najčešće uzimaju po sledećem protokolu:

– 30 kapi (ili pola kafene kašičice) se razmuti u čaši vode – to je jedna doza kapi

– jedna doza kapi se popije 15 do 20 minuta pre jela, na prazan stomak

– tokom dana se uzimaju 3 doze kapi – ukupno 90 kapi

To je iskustveno najbolji protokol za korišćenje kapi. Na taj način bočica kapi od 100 ml će vam trajati za 3 nedelje korišćenja.

Često na kutijama biljnih kapi piše da se uzimaju u većim koncentracijama – po 50 ili 60 kapi. Možete se držati te preporuke sa ambalaže ako smatrate da naša preporuka od 30 kapi po jednoj dozi nije adekvatna.

Ta preporuka koja piše na ambalaži proizvoda je stručno mišljenje Farmaceutskog fakulteta radjena na osnovu aktivnih sastojaka lekovitog bilja koje je po farmakopeji nadležno za odredjene zdravstvene probleme. U proračun kapi nisu uključene i druge lekovite biljke koje su u preparatu a koje tradicionalna medicina prepoznaje kao delotvorne za taj problem.

Koliko dugo se kapi mogu piti bez prestanka?

Biljne kapi možete piti 3 meseca bez prestanka a onda je poželjno napraviti pauzi od 10 do 15 dana, pa se onda opet može nastaviti ciklus od 3 meseca dalje upotrebe.

Sve naše biljne kapi su potpuno bezbedne za upotrebu.